13/02/2024
Крајем 2023. године динарска штедња становништва остварила је нови највиши ниво на крају једне године у износу од 138 милијарди динара, да би почетком 2024. године наставила свој динамичан раст и према последњим оперативним подацима премашила 144 милијардe динара. Раст динарске штедње је резултат пре свега очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чија је стабилност одржана и током веома турбулентних глобалних дешавања.
Народна банка Србије на редовној основи промовише динарску штедњу, указујући на њену већу исплативост и у дугом и у кратком року у односу на штедњу у девизама, а као део стратегије о динаризацији финансијског система. Значај акумулиране штедње становништва, која доприноси да се тешкоће лакше превазиђу, нарочито долази до изражаја у последњих неколико година када је Србија, као и читав свет, под утицајем више глобалних криза. Одолевајући и даље присутним глобалним неизвесностима динарска штедња становништва је наставила да расте и у другом делу 2023. године захваљујући пре свега очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру.
Анализом исплативости штедње, за период од једанаест година, од децембра 2012. до децембра 2023. године, установљено је да je исплативије штедети у динарима без обзира да ли се штедња орочава краткорочно или дугорочно. Опредељујући фактори који су утицали на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама (релативна стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу (која се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15%) и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се сачува макроекономска стабилност у условима светске кризе.
Штедња у домаћој валути у последњих једанаест година је повећана осам пута – са 18 милијарди динара на актуелних 144 милијарде динара. И девизна штедња у истом периоду је готово удвостручена, сa 8,3 милијарди евра крајем 2012. године на тренутних 14,7 милијарди евра. Само у последњих годину дана, крајем јануара ове године у односу на јануар претходне године, динарска штедња повећана је за 44 милијарде динара (45%). Поверење у домаћу валуту потврђено је и растом дугорочних депозита у оквиру динарске штедње, са 1,4 млрд. динара у децембру 2012. године на 41,1 млрд. динара у јануару 2024. године.
Релативна стабилност курса динара према евру одржана је и у другој половини 2023. године у условима наставка преовлађујућих апрецијацијских притисака. Народна банка Србије је у прошлој години интервенисала нето куповином 3,9 милијарди евра, што представља рекордан износ нето куповине на годишњем нивоу. То је допринело расту девизних резерви на историјски највиши ниво од 24,9 милијарде евра крајем године. Овај ниво девизних резерви покрива преко шест и по месеци увоза роба и услуга, што је двоструко више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Мере монетарне и фискалне политике донете од стране Народне банке Србије и Владе Србије у последње три године биле су делотворне и адекватне, што је допринело ублажавању инфлације и њеном усмеравању на силазну путању ка циљаном распону. Током 2023. године инфлација је преполовљена. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је значајно смањено од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) - за 18 п.п. на око 3%.
Отпорност Србије у условима глобалних криза потврђена је и задржавањем кредитног рејтинга Србије на нивоу BB+, са стабилним изгледима, од стране рејтинг агенција Fitch Ratings и Standard and Poor’s, које су као кључне аргументе за своје одлуке истакле кредибилан оквир монетарне и укупне економске политике, уређене јавне финансије, умерени ниво јавног дуга и смањење инфлације. Ангажованост Србије на даљем спровођењу структурних реформи потврдио је и Међународни монетарни фонд, који је донео одлуку о успешном завршетку другог разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан стендбај аранжманом, при чему су добри резултати омогућили да се у преосталом периоду аранжман третира као аранжман из предострожности (тј. без намере да се средства користе).
Сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, која је занављана у периоду од једанаест година (од децембра 2012.), утврђено је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2023. године, добио готово 43.000 динара (370 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
И динарска штедња орочена на годину дана, која није обнављана, била је исплативија од штедње исте рочности у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима (преко 98 одсто).
Штедиша који је од децембра 2022. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у децембру 2023. преко 2.500 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима (Табела 2).
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у већини посматраних тромесечних потпериода (90 одсто), док је динарска штедња орочена на две године (дугорочна) била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима (100 одсто). Произилази да је у анализираном периоду од једанаест година било исплативије штедети у динарима за све рокове орочења штедње.
Као део процеса подстицања динаризације, Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да промовише динарску штедњу праћењем њене исплативости у односу на девизну штедњу.
Сектор за монетарне и девизне операције
