28/03/2024

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на конференцији ,,Finance & Insurance Industries Trends 2024” у организацији Блумберг Адрија

Желим пре свега све да вас поздравим и да се представим онима који ме не знају – ја сам Јоргованка Табаковић, рођена 21. марта 1960. године, од 6. августа 2012. гувернер Народне банке Србије. До тада с политичким бекграундом, у много сазива члан парламента, али увек у привреди, у банкарству, у индустрији, неко ко је писао законе, исправљао их, а и примењивао. И наравно, правим овакав увод да не буде било шта од оног што ћу изнети некоме чудно, зашто имам баш овакав приступ.

Али пре него што почнем да говорим, ја ћу рећи да сам данас ту да докажем своју тврдњу – да све што радимо, радимо за људе и с људима. Кад кажем за људе, ја сам данас ту првенствено на позив госпође Весне Дамјанић, уз дужно поштовање које је кућа Блумберг Адрија заиста заслужила за две године постојања – а ја то могу да потврдим, јер одговарам са својим тимом на њихова питања готово свакодневно, а можда је ту негде Бранислав Урошевић, да га поздравим, један диван Веснин сарадник.

За две године постојања показали су да јесу институција која схвата шта значи имати моћ јавне речи. И да је то увек мач с две оштрице који може да се окрене против вас ако нисте свесни колико је важна та моћ коју поседујете. Ту сам на Веснин позив, али сам ту и да на један специфичан начин, потпуно другачије од уобичајеног, говорим о теми коју већ другу годину заредом, у виду конференције, представљате јавности, с надом да ће она постати традиционална и да ће заиста све што обухвата финансијска индустрија окупити на овој конференцији – за почетак ту су банке, осигурања, али да ту буду представници и лизинг компанија, добровољних пензијских фондова, платних институција и свих оних који имају везе с финансијама.

Зашто сматрам да другачије треба да се представим. Све што смо урадили за ових 12 година, све грешке, сви успеси, јесу заједнички. Видим овде три банкара, колеге, које заиста поштујем, имамо врло отворену и директну сарадњу, ту су Дарко Поповић, Зоран Петровић, Никола Вулетић из три велике банке. Морам без икакве лажне захвалности да кажем да све што смо урадили – урадили смо заједно. И да прича о било којој појединачној услузи коју пружа било која појединачна банка или осигуравајућа кућа, прича о било којој одлуци коју доноси регулатор – Народна банка Србије, о било којој контроли, извештају, може врло лако и лепо да се преточи у цифре, што сам ја желела и да урадим, јер онај ко чини добро, од њега се још више добра очекује. Нисмо ми баш омиљени ни као централна банка, ни као банкари и банкарска индустрија у друштву. Али ја хоћу људе да подсетим на значај финансијске индустрије и управо ћу цифрама да докажем колико смо добра заједно урадили да то буде порука – тренд за 2024. годину – да се од нас још више добра очекује.

И пошто је Весна са својим тимом изабрала ову тему за конференцију, желим најпре заиста да похвалим начин на који Блумберг извештава – врло је лако пресудити и претворити чињенице у интерпретацију. Не морате са мном да се сложите, али ја имам основа да тврдим да Блумберг говори о чињеницама, интерпретације препушта другима. Оно што је најважније у позиву оних који имају тај мач у руци који се зове јавна реч јесте да схвате да јавна реч служи да се њоме надахну сви чиниоци у друштву да раде најбоље, да информишу, али и да образују. Није на нама да повлађујемо захтевима публике било ког нивоа, а ми јесмо представници публике која мора да буде најодговорнија и у том смислу желим да наставите тако – да информишете, да образујете, да надахњујете, а када је потребно, и да изазовете све нас на дискусију.

Ја ћу на свој начин да о 12 година најпре кроз неколико стихова нешто кажем, а онда ћу прећи на бројке:

Током претходних 12 година Србија је прешла пут од земље коју је одликовала монетарна и финансијска нестабилност и неизвесност до земље која има инфлацију упоредиву с развијеним земљама, стабилну валуту, рекордан ниво девизних резерви, стабилан финансијски систем.

Стабилност девизног курса постала је у Србији нова реалност. Промењен је приступ спровођењу политике девизног курса динара према евру. Уместо допуштања значајнијих осцилација, које су водиле јачању инфлаторних притисака, неизвесности пословања, високим курсним разликама у домаћој привреди и порасту проблематичних кредита, што је била карактеристика домаћег тржишта пре августа 2012. године, од тада па до данас једна од основних карактеристика Народне банке Србије и укупног финансијског система остаје релативна стабилност курса динара према евру.

Адекватном монетарном политиком, инфлацију смо за годину дана снизили за 10 процентних поена – с нивоа од 12,2% крајем 2012. године на 2,2% крајем 2013. године. Инфлација je у континуитету чувана на ниском нивоу, од краја 2013. године до краја 2021. године (око осам година), када долази до ескалације глобалних инфлаторних притисака. Постигнута и очувана ценовна стабилност омогућила је вишегодишњи период ниских каматних стопа на кредите у динарима (смањењем референтне каматне стопе са затечених 11,75% током 2012. године на 1% крајем 2020. године), што се одразило на смањивање трошкова задуживања привреде и грађана.

Од децембра 2012. године Народна банка Србије своје основне операције на отвореном тржишту, реверзне репо операције (репо продаје благајничких записа), којима повлачи вишкове динарске ликвидности на недељном нивоу, спроводи по систему вишеструких варијабилних стопа. Такав систем омогућио је Народној банци Србије да током 12 година има већу флексибилност и ефикасност у спровођењу монетарне политике.

Као последица деловања вишеструких криза на глобалном нивоу, инфлација у Србији је последњих година, након пандемије и више међународних конфликта, увезена и њена другачија природа захтевала је и другачије реаговање и Владе и Народне банке Србије – у континуитету, али постепено. Народна банка Србије је у сарадњи с другим државним институцијама чинила све да заштити стандард становништва, али и да не угрози привредни раст. Захваљујући томе инфлација је од априла 2023. на стабилној опадајућој путањи и више је него преполовљена (ускоро ће бити и троструко мања у односу на врхунац из марта 2023. године), као што смо све време и пројектовали. Повратак у границе циља од 3 ± 1,5% очекује се средином године и приближавање централној вредности циља од 3% крајем године.

Динар је током последњих 12 година ојачао за 1,2% према евру. Истовремено, Народна банка Србије све време води рачуна о томе да девизне резерве у временима појачаних депрецијацијских притисака пажљиво користи – инвестира у стабилност курса, а да у амбијенту преовлађујућих притисака ка јачању динара – девизне резерве увећава, градећи тако додатни слој сигурности за укупан домаћи финансијски систем. Од 6. августа 2012. године до данас Народна банка Србије је на девизном тржишту нето купила 8,3 милијарде евра и тиме, као најзначајнији појединачни фактор, допринела да у наведеном периоду девизне резерве земље буду више него удвостручене и да крајем фебруара 2024. године премаше 25 милијарди евра. То је за 15 милијарди евра (готово 150%) више него крајем јула 2012. године, када су износиле 10,1 милијарду евра, док су нето девизне резерве у истом периоду више него утростручене (повећане за 276%) – са 5,5 милијарди евра на 20,8 милијарди евра. Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – значајно су повећани количина, вредност и учешће злата. Од августа 2012. године злато је количински увећано за 2,5 пута, са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних 40,6 тона злата, које се налазе у трезорима Народне банке Србије. Део смо купили на међународном тржишту (током 2019. и 2020 – укупно 12 тона), али и из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%). Учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 10%, а његова вредност повећана је преко четири пута (са 0,6 милијарди евра на 2,5 милијарди евра). Од јула 2021. године, након што је Народна банка Србије из иностранства увезла 13 тона злата (1 тону преосталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), све златне резерве налазе се у Србији.

Народна банка Србије је током претходних 12 година, заједно с банкама у Србији, својим деловањем обезбедила све неопходне услове за здрав и стабилан банкарски сектор, који финансира домаћу економску активност и пружа савремене финансијске услуге.

Захваљујући институционалним напорима на решавању проблематичних кредита, њихово учешће у укупним кредитима банкарског сектора смањено је на историјски најнижи ниво – на око 3%, са затечених преко 20%.

Услед проблема у пословању изазваних неодговарајућим управљањем и надзором пре 2012. године, у периоду 2012–2014. године Народна банка Србије била је принуђена да затвори четири банке – Нову Агробанку, Развојну банка Војводине, Привредну банку Београд и Универзал банку Београд. Тиме су створене основе за враћање потпуног поверења у банкарски систем, уз све релевантне показатеље банака, који су знатно изнад регулаторних захтева Народне банке Србије.

Одговоран приступ Народне банке Србије потврђен је и 2022. године приликом решавања питања Сбербанке у условима ескалације кризе у Украјини 2022. године, када је брзом и ефикасном реакцијом и без динара трошења јавних средстава очувано поверење у банкарски сектор Републике Србије.

О том поверењу несумњиво говоре и раст динарске и девизне штедње и њихови рекордни нивои – са испод 18 милијарди динара крајем 2012. на преко 147 милијарди динара, колико тренутно износи динарска штедња, односно са 8,3 милијарде евра на 14,7 милијарди евра девизне штедње.

Захваљујући одговорном приступу Народне банке Србије успешно је спроведена консолидација банкарског сектора и очувана стабилност и у условима промена у пословању појединих матичних банака (на пример током грчке кризе из 2015. године или током пандемије вируса корона). О атрактивности домаћег банкарског тржишта говори и чињеница да је Народна банка Србије у овом периоду дала 31 претходну сагласност за стицање власништва у банкама и десет сагласности за припајање једне банке другој. Број банака смањен је са 33 на 20, при чему су квалитет и обим пружених услуга грађанима и привреди континуирано унапређивани.

У условима пандемије и изражених негативних ефеката глобалних шокова, Народна банка Србије доносила је и мере којима се олакшава отплата кредита. И зашто све време кажем да су нам и успеси заједнички – ми то без пословних банака не бисмо могли да урадимо:

• Ради очувања стабилности финансијског система и заштите корисника финансијских услуга, у септембру 2023. усвојене су мере којим су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите. Ове мере обухватају привремени застој на раст, односно умањење уговорене променљиве номиналне каматне стопе, ограничење каматних стопа код стамбених кредита који се одобравају у периоду примене мера и могућност превремене отплате стамбених кредита без накнаде.
• Два дана након проглашења ванредног стања у земљи, у марту 2020. године, усвојени су прописи којима је омогућен мораторијум грађанима и привреди од 90 дана у отплати обавеза по основу кредита и финансијског лизинга, а у јулу 2020. године и додатни мораторијум у трајању од два до три месеца.
• Народна банка Србије је у децембру 2020. године прописала и додатне мере репрограма и рефинансирања обавеза дужника банака и давалаца лизинга који су посебно погођени пандемијом. Олакшице су реализоване код преко 50 хиљада дужника, у укупном износу од 111 милијарди динара. То су те, за неке омражене, банке у Србији.
• Полазећи од економске ситуације у којој су се нашли поједини пољопривредни произвођачи, као и стратешког значаја пољопривредне производње за грађане и привреду, пољопривредницима је у октобру 2022. године омогућен репрограм постојећих обавеза код банака и давалаца лизинга.
• Дата је подршка грађанима у финансијским тешкоћама тако да банке могу да им продуже рок за отплату готовинских, потрошачких и других сличних кредита и тако им помогну да лакше измире своја дуговања и превазиђу изазове с којима се суочавају. Донете су мере којима се олакшавају услови отплате стамбених кредита грађанима, чиме се банке даље подстичу да продуже рок отплате стамбених кредита за додатних пет година у односу на иницијално уговорену рочност.
• У протеклих 11 година забележен је позитиван тренд по свим параметрима на тржишту осигурања, при чему су капитал, укупна имовина, техничке резерве, премије животних и неживотних осигурања више него удвостручене, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије по становнику и њеног учешћа у бруто домаћем производу.

Предузет је велики број активности у оквиру нове функције заштите корисника финансијских услуга, што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката по кориснике:

• Унапређен је процес предуговорног информисања клијента о финансијским услугама, с циљем њихове заштите од ризика који могу доћи по основу раста каматних стопа и девизног курса.
• На основу одлуке Народне банке Србије из 2015. године банке су корисницима вратиле око 6 милијарди динара по основу камате коју су наплатиле једностраним променама каматне стопе, што је било на нивоу годишње добити банкарског сектора – да подсетим оне који су заборавили.
• На основу мишљења Народне банке Србије, банке од 2020/2021. године, приликом превремене отплате кредита корисницима враћају (умањују дуг за отплату), и то је износило око 5 милиона евра годишње.
• Народна банка Србије активно је пратила поступање банка на тржишту, па је због непоштене праксе, односно због поступања супротно прописима, неким банкама забранила наплату одређене накнаде, чиме је њиховим корисницима уштедела око 1,8 милиона евра годишње.
• Поред свега наведеног у последње четири године директни позитиван ефекат за кориснике чије су притужбе биле основане износи око 105 милиона динара, док директан материјални ефекат за кориснике од контролних поступака износи 247,4 милиона динара.
• Решено је и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству, примењује се званични средњи курс динара.
• Ограничен је најнижи куповни курс, односно највиши продајни курс који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу примењивати приликом откупа, односно продаје ефективног страног новца – евра, и то на ± 1,25% у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, а мењачка провизија је ограничена на 1%.

Народна банка Србије води рачуна, прати и промовише сигуран и стабилан рад шест платних система. Својим активностима обезбедили смо поузданост рада свих платних система, као и сигурност и ефикасност извршавања платних трансакција у тим системима.

У платним системима чији је Народна банка Србије оператор у 2023. години реализовано је преко 386 милиона плаћања, што представља раст од 76% у односу на укупан број трансакција који је извршен у платним системима 2013. године.

Уведен је савремен правни оквир за платне услуге који подстиче иновације и у равни је с најбољом европском и светском праксом. Међу првима у свету развијен је систем за инстант плаћања Народне банке Србије – IPS НБС систем, чиме је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када уз пренос новца на рачун примаоца у року од свега неколико секунди:

• Грађанима и привреди је обезбеђен изузетно једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кода (без укуцавања података) апликацијама мобилног банкарства, на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга.
• Омогућено је да се инстант плаћања на продајним местима обављају путем различитих метода (IPS pokaži, IPS skeniraj).
• Грађанима је обезбеђена могућност да једноставно, путем апликација за мобилно банкарство, извршавају инстант плаћања уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца плаћања или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне, записују или уносе број рачуна примаоца плаћања. 

У циљу обезбеђивања финансијске стабилности у погледу независности свог платног система, смањења трошкова и модернизације домаће платне картице, Народна банка Србије је стратешки радила на развоју националног картичног система – DinaCard.

Увођењем бројних нових сервиса као конкуренције скупим иностраним брендoвима, промет DinaCard картицама расте, чиме је просечно наплаћена трговачка накнада преполовљена, са 2,10% на само 1,05%. Само на основу тога и само за период од четири године (од 2019. до 2023. године) остварене су уштеде у систему трговине од близу 300 милиона евра, а то је уједно и трошак који би кроз цене робе и услуга био пренет на купце.

Настављене су појачане активности на пројекту увођења електронске менице, тако да је извесно да ће оне током ове године у потпуности бити уведене у свакодневним пословним активностима, што ће знатно смањити трошкове за грађане и привреду.

Бројним регулаторним активностима омогућена је:

• промена оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке, уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу, што се показало и практично на делу у случају Сбербанке (а на основу закона који смо у сарадњи с Међународним монетарним фондом донели 2015. године);
• стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилни развој (Закон о дигиталној имовини и комплетни подзаконски акти за примену тог закона), уз појављивање првих субјеката који имају дозволу Народне банке Србије за пословање с виртуелним валутама на домаћем тржишту, у складу с међународним стандардима;
• модернизација у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већа конкуренција на тржишту платних услуга (кроз Закон о платним услугама, идентификацију клијента на даљину путем видео позива);
• уједначавање, снижавање и већа транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Одлука о платном рачуну са основним услугама);
• добијена је потврда о регулаторној еквивалентности с прописима Европске уније у области банкарства.

За оне који не знају, од формирања Одбора за јавни надзор, чија је надлежност надзор над радом ревизорских друштава у Републици Србији, Народна банка Србије је својим учешћем, прво као члан Одбора, потом као председавајућа, дала кључни допринос у развоју ове врсте надзора, уносећи своје искуство као супервизор финансијских институција.

Оно што је посебно важно за наше данашње виђање – комуникација је постала један од важних инструмената монетарне политике Народне банке Србије, у виду истинитог, правовременог и транспарентног информисања шире и стручне јавности. Овакав начин комуникације значајно је допринео и усидравању инфлационих очекивања, а тиме и смиривању инфлаторних притисака. Један од најважнијих канала комуникације Народне банке Србије с јавношћу јесте и њена интернет презентација, на којој постоје бројни сервиси и свакодневно се објављују информације значајне за привреду и грађане из области свих бројних надлежности Народне банке Србије. На сајту Народне банке Србије уведена је рубрика „Право јавности да зна”, у којој се објављују интегрални одговори упућени медијима, чиме смо знатно унапредили тачно и целовито преношење информација. Поред тога, као један од одговорних произвођача званичне статистике, Народна банка Србије значајно доприноси даљем развоју рада стручне јавности и унапређењу стандарда објављивањем стручних извештаја и анализа.

Ово је део онога што смо радили заједно – Народна банка Србије, банке у Србији, осигуравајуће куће у Србији и др., а о билансној суми, осталим показатељима – адекватности капитала, говорићете ви на панелима и можете да се информишете на нашем сајту. Ја сам осећала потребу да ове резултате прикажем вама као заједничке, јер се заиста осећам непријатно када пред страним гостима треба једном реченицом да кажем: „Банкарски сектор у Србији је високо ликвидан, капитализован и стабилан“. Иза те једне реченице је толико труда, толико свакодневног рада и посла, и ја нескромно могу да кажем да Народну банку Србије не подстичу други да води развој у области финансијских услуга, већ то чини сама, а у многим деловима и испред праксе Европске централне банке. Али морам да кажем да наше пословне банке, свих 20, иду у корак с нашим заједничким напорима да живот грађана у Србији учинимо бољим, извеснијим и, колико је то могуће, сигурнијим и с вишим животним стандардом.

И да закључим оном почетном реченицом – ко чини добро, од њега се то и очекује, а ми ћемо вам у 2024. години доказати да оно што смо урадили јесте добра основа да радимо још и боље.

И за крај једна лепа ексклузивна вест – пошто је Народна банка Србије већ две године развијала свој модел nowcast на принципу вештачке интелигенције, ми имамо пројекцију инфлације за март која ће показати да ћемо и пре предвиђеног рока ући у коридор инфлације. Рекли смо да ће то бити средином године, ја ево очекујем да ми у мају већ будемо у оном коридору од 3 ± 1,5 одсто, што ће свима нама омогућити да наши резултати и наш рад буду заиста вредновани и да не буду „опорезовани” инфлацијом, којој нисмо допринели ни на који начин.

Хвала свима на пажњи!

Кабинет гувернера