20/05/2024

Политика – питања у вези са инвестиционим златом

Питања: Све је више примера да грађани своју уштеђевину улажу у куповину злата, свесни да новац губи вредност. Како то коментаришете? Да ли Народна банка Србије има релевантне податке о томе да ли је рецимо у последњих пет година било исплативо улагати у злато с обзиром на раст инфлације?

Одговор: Народна банка Србије није институција надлежна за регулисање инвестиционог злата и његовог промета и нема податке о улагању грађана у злато, нити се у оквиру својих законских надлежности бави том темом. Закон о Народној банци Србије уређује тзв. монетарно злато, тј. злато које је саставни део девизних резерви Народне банке Србије као централне банке Републике Србије, али не и инвестиционо злато и његову трговину у Републици Србији. Промет инвестиционим златом и штедња у инвестиционом злату у Републици Србије нису у овом тренутку посебно уређени домаћим прописима.

Ипак, уопштено говорећи, злато историјски има улогу сигурне активе, па ова одлика нарочито долази до изражаја у периодима појачаних неизвесности и кризе, а често служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на овај облик активе теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, злато као класа активе, а као део укупног улагања омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Ниска корелација злата с традиционалним облицима активе, а нарочито с валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације укупних улагања.

Цена злата је од почетка 2019. године закључно са 13. 5. 2024. порасла за преко 80% (са 1.280 на око 2.337 долара по унци), што је вишеструко више од раста општег нивоа цена у развијеним земљама у истом периоду. С друге стране, треба имати у виду да злато није каматоносни облик активе и да га одликује волатилност цене – могућа је значајна промена цене злата у оба смера. Осим тога, постоје и трошкови држања злата у физичком облику, што, поред осталих ризика, треба имати у виду приликом улагања. Све наведено, као и кретање других, алтернативних облика активе, треба имати у виду приликом доношења инвестиционих одлука.

Народна банка Србије не даје савете у ком облику грађани треба да штеде, јер то зависи пре свега од личних потреба и преференција, као и склоности ка ризику самих улагача. Оно што увек истичемо јесте да пре улагања својих средстава грађани треба да прикупе све потребне информације и да пажљиво сагледају све предности и недостатке сваког облика улагања.

Кабинет гувернера