04/10/2024
Шта је SEPA? Шта ће нам донети прикључење овом подручју? Која је улога Народне банке Србије у том процесу? На ова и на друга важна питања у вези са овом темом, у рубрици „Корисно је да знате”, одговорила је Анастасија Васиљевић, заменик генералног директора Сектора за платни систем. SEPA представља договорени скуп правила и стандарда за извршавање безготовинских плаћања између чланица тог подручја, која се извршавају подједнако ефикасно као унутар једне државе. Подручје SEPA се састоји од 36 европских држава и територија, укључујући неколико држава које нису део Европске уније или зоне евра. Прикључење Републике Србије и економија Западног Балкана овом подручју значиће да смо испунили све формалне критеријуме (који се пре свега тичу усклађености с прописима Европске уније, и то првенствено усклађености с прописима у области банкарства, платних услуга и спречавања прања новца и финансирања тероризма) и прихватање стандарда SEPA и правила, а све то с коначним циљем – остваривање бржег и ефикаснијег платног промета са Европском унијом и регионом.
Као одговорна централна банка, у претходном периоду предузели смо читав низ активности и мера усмерених на развој и унапређење платног промета у земљи и са иностранством. Процес унапређења тржишта платних услуга у Републици Србији започет је још 2014. године доношењем модерног законског оквира за пружање платних услуга – Закона о платним услугама, а његовим изменама 2018. године, као и изменама и допунама из јула ове године, постигли смо потпуну усклађеност с прописима Европске уније у области платних услуга. Република Србија је ускладила и своје прописе у области банкарства, као и спречавања прања новца и финансирања тероризма, с релевантним директивама Европске уније, прописима и међународним стандардима и препорукама. Република Србија је већ упутила Нацрт апликације за прикључење Републике Србије на прелиминарно мишљење Европској комисији и Европском платном савету. Колеге из Светске банке које су имале увид у све до сада послате нацрте апликација економија Западног Балкана оцениле су да је наш нацрт апликације најдетаљнији и најкомплетнији, нарочито имајући у виду да прописи које смо приложили као прилоге апликације нису нацрти, већ у Народној скупштини Републике Србије усвојени закони и прописи донети од стране релевантних институција. Битно је да истакнемо да процес унапређења платног промета са Европском унијом и регионом чине две фазе – прва је испуњење правних предуслова, што представља поменуто прикључење подручју SEPA, а друга, много значајнија фаза јесте техничко повезивање платних инфраструктура. Много значајнија, јер ће тек по спровођењу те фазе брже и једноставније извршење тих трансакција заиста бити и омогућено.
Пошто је на нивоу региона Западног Балкана договорено да се повезивање с платним инфраструктурама Европске уније обави путем платних инфраструктура за инстант плаћања, другу фазу чини повезивање платних инфраструктура економија Западног Балкана на систем за инстант плаћања Европске централне банке (TIPS). Зашто баш системи за инстант плаћања када постоје и други системи чија су правила уређена шемама SEPA, на пример правила за обичан трансфер одобрења? Зато што једино систем за инстант плаћања омогућава бржи пренос новца него што је то данас, односно квалитетније корисничко искуство и то да се трансакција извршава за неколико секунди. Србија је овде у значајној предности, јер је једина држава у региону која има развијен систем за инстант плаћања, који је притом у потпуности интероперабилан са системом Европске централне банке јер почива на истом стандарду, односно формату порука (стандард ISO 20022 за креирање финансијских порука у XML формату). О овоме смо посебно водили рачуна 2018. године, свесни још тада нашег европског пута и потребе за повезивањем са Европском унијом и регионом. Пред другим економијама региона прилично је захтеван процес који подразумева да пре повезивања са системом TIPS успоставе сопствене националне платне инфраструктуре за инстант плаћања. Захваљујући томе што смо наш систем за инстант плаћања увели међу првима у свету, али и томе што смо омогућили читав низ додатних функционалности овог система, попут плаћања рачуна скенирањем IPS QR кода, инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима, пренос новца само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца (услуга „Пренеси”), имали смо прилику да наш систем представимо колегама из целог света, између осталог и колегама из централне банке Швајцарске и Европске централне банке, а од стране Светске банке смо означени као лидер у региону у области платних услуга.
Иако ми већ имамо развијен систем за инстант плаћања, како бисмо обезбедили да користи у виду значајно бржих трансакција са Европском унијом грађани и привреда осете што пре, гувернер Јоргованка Табаковић се још 2022. године обратила председници Европске централне банке и изразила нашу спремност да се повежемо с њиховим системом за инстант плаћања. Од тада се с колегама из Европске централне банке договарамо око свих неопходних техничких детаља ради успостављања те везе. Истовремено, припремамо пружаоце платних услуга у Републици Србији за даље активности у оквиру овог пројекта. Повезивање националних платних система за инстант плаћања на инфраструктуру Европске централне банке ТIPS омогућиће бржа (инстант) плаћања с регионом и са Европском унијом. Другим речима, приликом плаћања ка региону и ка Европској унији наши грађани и привреда имаће исти (инстант) квалитет сервиса какав дужи низ година имамо када је реч о плаћањима унутар земље. Такође, повезивање са системом ТIPS створиће предуслове и за јефтинији платни промет с регионом и са Европском унијом.
С обзиром на то да нам је Европска унија главни спољнотрговински партнер, односно да се 60% наше спољнотрговинске размене одвија са Европском унијом и да близу 45% прилива по основу дознака у земљу долази из држава које су чланице Европске уније, придруживање Републике Србије подручју SEPA има потенцијал да донесе бројне користи за привреду у виду једноставнијег обављања промета са Европском унијом и регионом, лакше економске размене и њеног даљег подстицања, као и потенцијално нижих трошкова. Још једном истичемо да је само прикључење подручју SEPA само један у низу корака ка унапређењу платног промета са Европском унијом и регионом, до кога ће заиста и доћи оног момента када се повежу платне инфраструктуре Европске уније и Републике Србије. Према анализама Светске банке, трошкови безготовинских трансакција за мала, микро и средња предузећа између економија региона су шест пута већи од њихових пандана унутар Европске уније. Прикључење подручју SEPA и техничко повезивање платних система економија Западног Балкана с платном инфраструктуром Европске уније допринеће смањењу тих трошкова. Такође, сматра се да, ако се повећа дигитализација плаћања за 10% на нивоу региона, сива економија ће се снизити за око 2%. SEPA и пратеће активности такође би требало да снизе трошкове дознака. Према оцени Светске банке, ако се снизе трошкови новчаних дознака за око 3%, уштедеће се пола милијарде евра на нивоу региона Западног Балкана. Народна банка Србије предузима све неопходне активности како би обезбедила што брже придруживање подручју SEPA, али и спровођење кључног корака – повезивање нашег система за инстант плаћања на систем TIPS, у најбољем интересу наших грађана и привреде.
Кабинет гувернера
