14/02/2025
Крајем 2024. године динарска штедња становништва достигла је највиши ниво и износила је 191,2 милијарде динара. Поред и даље присутнe глобалнe неизвесности, динарска штедња становништва наставила је да расте у другом делу 2024. године (за 30,1 милијарду динара – 18,7%) у условима добрих макроекономских показатеља, пре свега финансијске стабилности и стабилности курса динара према евру. Током 2024. године динарска штедња је остварила рекордни годишњи раст од 53,3 милијарде динара, што је повећање од 38,6%.
У протеклих дванаест година динарска штедња је била исплативија од девизне штедње – и у кратком и у дугом року, што је потврдила најновија полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње, урађена за период од децембра 2012. до децембра 2024. године.
Већој исплативости штедње у домаћој валути од штедње у еврима, осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15% – допринела је достигнута и одржана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, посебно у условима светских криза, када су одмерене и правовремене мере монетарне и фискалне политике одиграле кључну улогу.
Штедња у домаћој валути у последњих дванаест година повећана је готово једанаест пута. Бржи раст динарске штедње од девизне довео је до раста њеног учешћа у укупној штедњи са 1,87% у децембру 2012. године на 9,60% у децембру 2024. године. Када се посматра структура динарске штедње у другој половини 2024. године, раст је најизраженији код штедних улога рочности од шест до дванаест месеци (22,5 милијарди динара), који су и најзаступљенији у штедњи (53,7%). Умереније повећање бележи се код штедње рочности од три до шест месеци (8,6 милијарди динара) и код штедње по виђењу (6,3 милијарде динара), док је штедња рочности од једне до две године смањена (за 9,1 милијарду динара – део овог смањења дугује се календарском ефекту преступне 2024). Просечан износ динарске штедње по партији крајем 2024. године износио је 192.000 динара.
У протеклих дванаест година и девизна штедња скоро је удвостручена, сa 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 15,4 милијарде евра у децембру 2024. године. Раст девизне штедње у другом делу 2024. године износио је 416,5 милиона евра, или 2,78%, и резултат је у највећој мери знатнијег орочавања девизних средстава на рок од шест до дванаест месеци (582,1 милион евра). Повећана је и штедња на рок од три до шест месеци (338,0 милиона евра) и штедња по виђењу (278,1 милион евра), док је девизна штедња орочена на рок од једне до две године смањена (709,4 милиона евра – делом услед календарског ефекта преступне 2024. године, што је случај и код динарске штедње), као и штедња орочена на рок од две до пет година (116,0 милиона евра). Просечан износ девизне штедње по партији крајем 2024. године износио је 3.605 евра.
Мере монетарне политике донете у последњих неколико година биле су делотворне и адекватне, што је допринело да инфлација у Србији има опадајућу путању. Инфлација успорава од априла 2023. године и у децембру 2024. године износила је 4,3% међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године, тако да се већ осми месец заредом налази у границама циљаног распона Народне банке Србије (3 ± 1,5%).
У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, и током 2024. године очувана је стабилност курса динара према евру. Народна банка Србије је у 2024. години интервенисала на девизном тржишту нето куповином 2,7 милијарди евра и тако допринела расту девизних резерви на ниво од 29,3 милијардe евра крајем децембра, што је њихов највиши месечни ниво од 2000. године. Тај ниво девизних резерви покрива преко седам месеци увоза роба и услуга, што је знатно више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима знатно је смањено од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита и у новембру 2024. износило је 2,7%.
Коначно, као доказ успеха свих до сада предузетих мера, агенција Standard & Poor’s почетком октобра 2024. године повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво BBB–, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Као најважније чињенице које су допринеле таквој одлуци истакнуте су реални раст бруто домаћег производа у односу на претпандемијски ниво, знатно повећање девизних резерви, уз смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, и одговорно вођење монетарне и фискалне политике.
Сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана (од децембра 2012), која је реорочавана у периоду од дванаест година, утврђено је да би штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2024. године, добио готово 48.000 динара (преко 400 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења) (Табела 1).
И динарска штедња орочена на годину дана, која није занављана, била је исплативија од штедње исте рочности у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима (преко 98%).
Штедиша који је од децембра 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у децембру 2024. преко 2.200 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима (Табела 2).
И динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у преко 90% посматраних потпериода, а штедња орочена на две године у свим посматраним потпериодима.
Дакле, према анализама, у протеклих дванаест година било је исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења штедње.
С обзиром на то да динаризација финансијског система представља један од важних циљева Народне банке Србије, анализа исплативости штедње и даље ће бити једна од редовних активности Народне банке Србије, која ће и убудуће наставити да подржава и подстиче штедњу у домаћој валути.
Сектор за монетарне и девизне операције
