10/04/2025
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је, и поред знатног смањења инфлације током 2023. године, а затим и њене стабилизације од средине 2024. године, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике, јер домаћа инфлација у великој мери зависи од дешавања на светским робним и финансијским тржиштима, која због неизвесности и даље изазивају забринутост. С једне стране, увођење високих царина и неизвесне трговинске политике у наредном периоду погоршавају изгледе глобалног привредног раста и утичу на пад цена примарних производа, пре свега нафте, али с друге стране повећавају ризике да би могло доћи до застоја у глобалним ланцима снабдевања и раста глобалне инфлације. Извршни одбор је такође имао у виду да је Европска централна банка у претходном периоду ублажила своју монетарну политику, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас. Неизвесност по питању утицаја царина САД на економију зоне евра, утицаће и на одлуке Европске централне банке о даљем ублажавању монетарних услова. Према садашњим најавама, може се оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији и вероватно неће још неко време смањивати своју стопу. Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе) које су недавно достигле рекордне нивое, као и лошија прошлогодишња домаћа пољопривредна сезона, деловаће још неко време на цене хране, а затим би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне.
Инфлација се од почетка ове године кретала у складу с нашим очекивањима и у прва два месеца се налазила око горње границе дозвољеног одступања од циља. Према пројекцији Народне банке Србије, инфлација ће се на сличном нивоу задржати и у наредним месецима, тј. до средине године. У другој половини године инфлација би требало да успори и постепено се приближи централној вредности циља од 3%, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције. Таквом њеном кретању требало би да допринесу и даље рестриктивни ефекти монетарне политике, долазак нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да она буде просечна, као и очекивани пад цена нафтних деривата у складу с фјучерсима. Смањењу домаће инфлације доприносиће и нижа увозна инфлација и очекивано успоравање раста реалних зарада, што би требало да допринесе и успоравању базне инфлације на око 5% већ од марта и њеном приближавање укупној инфлацији.
Разматрајући кретања у реалном сектору, Извршни одбор је констатовао да је након прошлогодишњег раста бруто домаћег производа од 3,9%, који је био у самом врху у Европи, у првим месецима ове године активност у производном и у услужним секторима успорила. У јануару и фебруару заједно посматрано, активност у прерађивачкој индустрији је стагнирала, док је раст промета у трговини и туризму успорен, пре свега у фебруару. Раст протекционизма у свету, увођење нових царина и проблеми у аутомобилској индустрији у Европи, уз блокаде и протесте на домаћем тржишту, који у одређеној мери утичу на одлагање инвестиција и потрошње, представљају ризик по привредни раст Србије. Ипак, Извршни одбор очекује да ће у наставку године економска активност убрзати, чему ће првенствено допринети фактори на страни понуде, а пре свега планирано убрзање производње електричних аутомобила и аутомобилских гума, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом „Србија – Експо 2027”, који ће имати директне и индиректне позитивне ефекте на нашу привреду. Подршку привредном расту пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од око 10%, који је рeзултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Извршни одбор Народне банке Србије наставиће да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се очува финансијска стабилност и повољни изгледи привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. маја 2025. године.
Кабинет гувернера
