27/05/2025

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на радионици „Технички и правни аспекти прикључења SEPA платним шемама“

Поштоване даме и господо, уважени гости, драги сарадници,

Посебно задовољство ми је што је са нама мој комшија по завичају господин Холти (Банка, виши стручњак за финансијски сектор у тиму за платне системе у оквиру Глобалне праксе за финансије, конкурентност и иновације Светске банке) из Албаније, којег сам као добар домаћин на почетку поздравила на начин како су моје комшије то чиниле. То јесте одраз доброг домаћинства, а мало је и горчина што смо ми као најбољи, 41. у SEPA систему. Међутим, има једна добра српска изрека: Срећа никад није закаснила. И кад год се нешто деси, деси се на време.

Обраћам вам се у тренутку када то велико поглавље већ отворено: Република Србија је постала део Јединственог подручја за плаћања у еврима – SEPA подручја.

Овим чином, Србија отвара нову етапу интеграција са Европском унијом. Постајемо прва земља у региону са напредним системом за инстант плаћања, спремна да равноправно учествује у простору у којем се плаћања извршавају без граница – брзо, сигурно и поуздано.

„Европа неће бити изграђена одједном, нити према једном плану. Биће изграђена кроз конкретна достигнућа која прво стварају de facto солидарност“, рекао је Жан Моне, један од оснивача Европске уније. Наш пут ка SEPA подручју управо је оличење тих конкретних постигнућа – заједничког труда стручњака, институција и партнера из земље и иностранства.

SEPA подручје није тек технички оквир у којем се платни системи повезују. Оно је цивилизацијски оквир поверења – заједнички језик европских тржишта и темељ дигиталне економије. Ако је Вавилонска кула, као Бројгелова слика, остала незавршена у својој градњи јер грађани света нису могли да се споразумеју да говоре једним језиком, ми преко овог SEPA инструмента покушавамо да остваримо тај вечити људски сан – да говоримо истим језиком да би се најбоље разумели.

Приступањем SEPA подручју, Србија не само да ствара основ за ефикаснији платни промет са иностранством, већ јасно потврђује свој стратешки правац – европски, модеран и инклузиван.

Наш пут до SEPA подручја био је пажљиво вођен процес реформи који је подразумевао темељно усклађивање са највишим стандардима Европске уније. Од усвајања модерног законског оквира за платне услуге, имплементације одредаба PSD2 директиве, доношења подзаконских аката – сваки корак био је ослоњен на јасну визију и институционалну одговорност. Током тог процеса, унапредили смо надзорне капацитете, ојачали сарадњу са банкарским и fintech сектором и створили регулаторно окружење које данас омогућава стабилан, транспарентан и конкурентан систем. За то време, Србија је остварила значајан искорак – не само у усклађивању са највишим стандардима ЕУ, већ и у стварању сопствених решења која данас представљају референцу како у региону, тако и у свету. Ово сопствена решења подразумева пре свега сопственим снагама, а наша највећа снага су људи који су и стварали те софтвере. Наш систем за инстант плаћања, IPS NBS систем, који функционише у реалном времену и подржава преко пет милиона трансакција месечно, постао је симбол иновативности и поузданости. Постигли смо оно што је до јуче изгледало као далеки циљ – да величина једне земље не зависи од њене територије, већ од знања које поседује и поверења које улива. Ко не би био поносан на ово. Србија данас не следи европске токове, већ их и обликује – визијом, инфраструктуром и поверењем које је изградила код партнера и корисника.

Посебно захваљујем Европском савету за плаћања, Европској комисији, Европској централној банци и Светској банци на континуираној подршци. Ваше поверење у наш институционални капацитет било је мотор наше одлучности.
Као гувернер, поносна сам на тим Народне банке Србије који је неуморно радио на овом циљу. Сведочимо како се стручност преточила у реформу, како се план преточио у реалност, како се визија преточила у капију европског финансијског система.

Онај ко зна зашто живи, може да поднесе готово сваки терет. А онај ко не зна, не упушта се ни у какав пројекат - не само да су речи Фридриха Ничеа, него су филозофија коју потврђујемо свакога дана својим пословним потезима. Ове речи, да ако знате зашто живите, можете да издржите сваки терет, обликују људску издржљивост и смисао постојања. Наше „зашто“ било је јасно: да грађани и привреда имају користи које заслужују – ниже трошкове, веће поверење и једноставније процесе.

Данас смо у прилици да кажемо да је Србија део европског платног простора. Наша пријава је званично прихваћена. Србија је постала пуноправна чланица SEPA подручја.

У име Народне банке Србије, као институције задужене за стабилност и развој домаћег финансијског система, имам част да објавим ову вест са дубоким поносом и одговорношћу. Овим постигнућем, Србија заузима своје место у заједничком европском платном простору – са системима који говоре истим језиком стандарда, са регулативом која штити кориснике, и са визијом која повезује економије у јединствено тржиште плаћања.

То је простор у коме интероперабилност није само технички појам, већ свакодневна пракса поверења. То је мрежа у којој сваки сигнал, сваки пренос средстава, свака дигитална потврда – сведоче о једној европској идеји: да стабилност, транспарентност и ефикасност нису луксуз, већ очекивање. Србија данас не преводи речник платних стандарда – она га пише. Данас, сви пружаоци платних услуга у Србији стају пред ново поглавље одговорности, али и могућности. Приступањем SEPA подручју не завршавамо посао – ми га почињемо на вишем нивоу. Сада је тренутак да још једном покажемо лидерски дух: да знањем, ефикасношћу и посвећеношћу докажемо да поверење које нам је указано није било случајно, већ заслужено.

Нека овај дан остане запамћен као тренутак када Србија није направила корак унапред – већ потпуно природан корак. Јер ми нисмо чекали да постанемо део SEPA подручја, ми смо за то већ дуго били спремни. Данас је Европа препознала оно што смо ми знали – да Србија припада заједници у којој се вреднују знање, поузданост и визија. Део простора где стандарди значе поверење, а сарадња доноси резултате.

Захваљујем свима који су нас подржали на овом путу, пре свега сарадницима, онда банкарском сектору који је у овом послу увек схватао да радимо заједнички. И желим свима успешан и инспиративан наставак не само данашње радионице него и будуће сарадње.

Хвала вам.

Кабинет гувернера