30/10/2025
Последњи дан октобра, који се већ 101 годину широм света обележава као Светски дан штедње, увек је добра прилика да се подсетимо колика је важност штедње – и за појединца и за друштво у целини. Штедња представља одрицање од садашње потрошње и одвајање средстава за будућа времена. На тај начин сам концепт штедње указује на важност планирања и рационалне употребе финансијских средстава. Полагање депозита у виду штедних улога у банкама један је од начина да средства остављена „са стране”, уз сигурност, буду и увећана за камату коју остваре у периоду орочења. Истовремено, штедни депозити представљају здрав извор финансирања кредитне активности усмерене од банака ка становништву и привреди, односно извор привредног раста. Без обзира на то да ли каматна стопа на штедне улоге превазилази актуелну стопу инфлације или не, суштина штедње – замена садашње потрошње за будућу – говори у прилог овом концепту. Штедња нарочито добија на значају у периодима појачане неизвесности и криза, које су се током протеклих година међусобно преплитале на глобалном нивоу.
Динарска и девизна штедња настављају да расту и током 2025. године, достижући рекордне нивое упркос појачаним глобалним неизвесностима. Посебно је динамичан раст динарске штедње у последњих неколико година, што представља одраз поверења грађана у домаћу валуту и финансијски систем. Таквим кретањима су допринели очувана макроекономска и финансијска стабилност, као и дугогодишња релативна стабилност курса динара према евру. У последњих тринаест година, од 2012. године, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути порасла је преко 11 пута (за 187,0 милијарди динара). У текућој години раст динарске штедње становништва износи 14,5 милијарди динара (7,6%), чиме је она крајем октобра достигла ниво од око 206 милијарди динара.
Структура динарске штедње у првих девет месеци 2025. године показује да је штедња рочности до годину дана повећана, док је штедња орочена на рокове дуже од годину дана смањена. Раст је најизраженији код штедње по виђењу (7,4 милијарде динара), штедње рочности од три до шест месеци (6,7 милијарди динара) и оне орочене од шест месеци до годину дана (5,0 милијарди динара), која је уједно и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (52,5%). Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2025. године износио је готово 198.000 динара. Међутим, када се из обрачуна изузму штедни улози до 10.000 динара (којих у броју има највише – чак 83,3% укупног броја партија, али свега 0,3% износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износи 1.183 хиљаде (готово 1,2 милиона) динара. У протеклом периоду и учешће динарске у укупној штедњи забележило је значајан напредак – она сада износи око 10,0% укупне штедње у домаћим банкама, док је у септембру 2012. године то учешће било испод 2,0%.
У истом тринаестогодишњем периоду и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом. Од септембра 2012. године она је удвостручена – са 7,9 милијарди евра на 15,9 милијарди евра (септембар 2025. године). У првих девет месеци 2025. године раст девизне штедње износио је 492,1 милион евра, што је у највећој мери резултат знатнијег раста штедње по виђењу (494,8 милиона евра), која чини две трећине (66,7%) укупне девизне штедње, као и раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (338,2 милиона евра). Највећи пад забележен је код штедње орочене на рок од једне до две године (282,4 милиона евра) и на рок од две до пет година (135,0 милиона евра). Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2025. године износио је преко 4.000 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра), која чини 72,8% укупног броја партија, односно свега 0,7% укупног износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је готово 15.000 евра.
Међугодишња инфлација у Србији у септембру ове године успорила је на 2,9% и налази се унутар граница циљног распона Народне банке Србије (3±1,5%), док је просечна инфлација у првих девет месеци 2025. године износила 4,3%.
Релативна стабилност курса динара према евру очувана је и током 2025. године, у условима преовлађујућих апрецијацијских притисака. Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 430 милиона евра, чиме је допринела повећању девизних резерви на ниво од 29,1 милијарде евра крајем септембра. Тај износ девизних резерви покрива готово седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.
Да је исплативије штедети у динарима него у еврима, и у кратком и у дугом року, поново је потврдила редовна анализа припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2025. године.
Таквом резултату допринели су више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, неопорезивање прихода од камате на динарску штедњу (насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15%), као и постигнута и очувана макроекономска и финансијска стабилност већ дуги низ година.
Орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од тринаест година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2025. године, добио преко 60.000 динара (преко 500 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
Штедња у динарима орочена на период од годину дана (без занављања) током протеклих тринаест година била је исплативија од штедње у еврима у чак 99% посматраних годишњих потпериода.
Наиме, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2024. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2025. године) добио би преко 1.800 динара (16 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара (Табела 2).
Када је реч о другим роковима орочења, штедња у домаћој валути орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у 92% посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, посматрајући период од септембра 2012. године.
На основу наведених анализа недвосмислено се може закључити да је у протеклих тринаест година – и краткорочно и дугорочно – било исплативије штедети у динарима.
Динарска штедња бележи динамичан раст у протеклих тринаест година, што се позитивно одразило и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, који је више него удвостручен и у септембру 2025. године износи 46,3% (у септембру 2012. године – 18,8%).
Народна банка Србије ће и у наредном периоду остати посвећена даљем унапређењу процеса динаризације финансијског система, континуираном праћењу и анализи штедње, као и указивању на значај штедње и њеном подстицању, првенствено штедње у домаћој валути.
Сектор за монетарне и девизне операције
