04/08/2026
Када говоримо о банкарском сектору у Србији, стабилност, у најширем смислу те речи, јесте резултат на који смо нарочито поносни, и резултат који је пресудан, иако су добре оцене у овој области, као и стабилност, почеле да се подразумевају – као лепо време или умереноконтинентална клима – нешто што постоји само по себи или се одржава само од себе. Ништа се само не одржава, већ су људи ти који дефинишу политике и доносе одлуке које обезбеђују стабилне и повољне услове за пословање и чији посао се никада не завршава јер само сталност и истрајавање у раду доносе успех и развој.
Током протеклих 14 година, банкарски сектор у Републици Србији прошао је кроз значајне структурне промене. Данас је сектор стабилан, показује здраве финансијске резултате, има довољно капитала да покрије ризике које преузима и одговори потребама финансирања наше привреде и грађана, иако ове чињенице, које редовно у својим извештајима наводе и међународне институције и рејтинг агенције, већ одавно нису вест.
Да се ништа не подразумева и не долази само по себи, подсећа нас и стање у коме се налазио банкарски сектор 2012. године и које је јасно указивало на проблеме који су претили да угрозе његову стабилност, али и стабилност целокупне економије. Услед проблема у пословању изазваних неодговарајућим управљањем и надзором пре 2012. године били смо принуђени да од краја 2012. до краја 2014. године затворимо четири банке. Високо учешће проблематичних кредитa (преко 20%) негативно је утицало на профитабилност банака и оптерећивало је њихов капитал. Неадекватна покривеност проблематичних кредита резервисањима и прецењена вредност средстава обезбеђења доводиле су до потцењивања потенцијалних губитака и исказивања нереалних финансијских резултата.
С обзиром на значај банкарског сектора за функционисање целокупног финансијског система земље, а да бисмо у будућности предупредили или избегли ситуације које би могле довести до тешкоћа у функционисању финансијског система, али и до трошења јавних средстава и слабљења поверења грађана и привреде у банкарски сектор, било је неопходно предузети темељне реформе регулативе ради јачања супервизорске функције.
Један од кључних корака на том путу било је доношење Стратегије за решавање проблематичних кредита, коју су у августу 2015. године заједнички усвојиле Народна банка Србије и Влада Републике Србије, у сарадњи и координацији са осталим државним институцијама од значаја за решавање овог питања. Усвајањем и применом Стратегије створени су предуслови за системско приступање проблему проблематичних кредита.
Ми смо се определили за тржишни модел решавања проблематичних кредита, што подразумева активну улогу банака, док је улога регулативе да их подстакне и усмери да јачају сопствене капацитете за управљање овим кредитима. На овај начин смо створили претпоставке за чишћење биланса банака како би се ослободили ресурси за наставак раста кредитне, па самим тим и привредне активности.
С поносом могу да истакнем да се током целе 2026. године удео проблематичних кредита креће око историјски најнижег нивоа и износи свега 2,09% у мају 2026. године, што значи да смо од доношења Стратегије успели да тај удео снизимо за преко 20 процентних поена.
Истовремено је износ проблематичних кредита у банкарском систему смањен за близу 80% (са 427,3 милијарде динара на 95,8 милијарди динара).
Међутим, знајући да смањење удела проблематичних кредита није дошло преко ноћи и колико напора су уложиле и државне институције и банке да би се овај проблем решио, у обавези смо да постигнуте резултате очувамо. Народна банка Србије је успоставила систем редовног извештавања банака о стању и структури проблематичних кредита, чиме су створени услови за њихово ефикасније праћење.
Континуирано пратимо и анализирамо добијене податке како бисмо у случају потребе проактивно и правовремено предузели активности на спречавању настанка и раста проблематичних кредита. Од банака очекујемо доследну примену процедура за управљање ризицима при одобравању и праћењу пласмана, као и примену најбољих стандарда приликом вредновања кредита и средстава обезбеђења.
Одговорност смо показали кроз све изазове – током такозване „грчке кризе” из 2015. године, током пандемије вируса корона, енергетске кризе и избијања конфликта у Украјини, чувајући стабилност банкарског сектора и поверење јавности. Искуство нас учи да проблеми у банкарском сектору не настају преко ноћи и не нестају сами од себе, те смо у свим ситуацијама реаговали превентивно не чекајући проблеме. Тако смо приликом решавања питања Sberbank у условима ескалације кризе у Украјини 2022. године брзом и ефикасном реакцијом и без трошења јавних средстава обезбедили континуитет пословања банке.
Спремност да се ухватимо у коштац са свим проблемима и одлучност у предузимању потребних мера и активности постепено су потпуно вратиле поверење грађана, привреде и инвеститора у банкарски систем. О том поверењу најбоље сведочи чињеница да је од краја 2012. године динарска штедња, која бележи рекордне нивое од преко 235 милијарди динара, повећана више од 13 пута, док је девизна штедња више него удвостручена и данас износи скоро 17 милијарди евра. Континуирани раст активе банкарског сектора (са 2.880 милијарди динара у децембру 2012. на 7.258 милијарди динара у мају 2026. године), праћен стабилним растом кредита привреди и становништву (са 1.880 милијарди динара у децембру 2012. на 4.485 милијарди динара у мају 2026. године), потврђује да банкарски сектор успешно испуњава своју основну улогу – подршку одрживом привредном расту.
Међутим, с јачањем геополитичких тензија у постпандемијском периоду, које, нажалост, и даље трају, застоја у снабдевању кључним енергентима, неизвесности у погледу кретања цена тих енергената, а тиме и других производа и услуга, неминовно је дошло и до реакције међународних финансијских тржишта у виду веће волатилности референтних каматних стопа на основу којих се формирају каматне стопе на кредите. Имајући у виду да није могуће у потпуности избећи негативне ефекте из међународног окружења, на системски начин регулисали смо и питање каматних стопа на кредите грађанима, ублажили неизвесност у погледу кретања каматних стопа и уједно заштитили кориснике финансијских услуга.
Како бисмо спречили да нагли пораст каматних стопа на кредите повећа оптерећење месечних прихода дужника у мери која би могла угрозити редовну отплату ових кредита и довести до раста проблематичних кредита, најпре смо у септембру 2023. године увели привремено ограничење висине каматне стопе на стамбене кредите. Затим смо у децембру 2024. године донели Одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених са корисником – физичким лицем како бисмо премостили јаз до доношења новог законског решења, и коначно систематски и свеобухватно решили и регулисали ово питање усвајањем Закона о заштити корисника финансијских услуга у марту 2025. године.
Желела бих да истакнем да је нови закон пружио сигурност клијентима банака, а подаци показују да су циљеви постављени овим законом испуњени:
Посебно у условима циклуса пооштравања монетарне политике и раста референтних каматних стопа Европске централне банке, наведено законско решење представља ефикасан механизам за ублажавање негативних ефеката раста каматних стопа на кориснике стамбених кредита, спречавање погоршања кредитног портфолија банака и очување стабилности финансијског система.
Као резултат, просечна номинална каматна стопа на нове стамбене кредите смањена је са 6,5% у септембру 2023. на 4,5% у мају 2026, а просечна каматна стопа на нове готовинске кредите са 10,2% у децембру 2024. године на 8,4% у мају 2026. године. Такође, просечна каматна стопа на прекорачења по текућим рачунима смањена је са 27,9% у децембру 2024. године на 17% у мају 2026. године, док је каматна стопа на кредитне картице смањена са 22,3% у децембру 2024. године на 14,5% у мају 2026. године.
Свесни значаја који решавање стамбеног питања има за квалитет живота наших грађана, а нарочито младих, којима често висина минималног обавезног учешћа представља тешко премостиву препреку, одлучили смо да изменама прописа из наше надлежности омогућимо снижавање обавезног минималног учешћа клијента на свега 1% за кредите који се одобравају у оквиру овог програма.
Желела бих да подсетим да наша подршка није била ограничена само на стамбено кредитирање. У августу 2025. године свим банкама које су у понуди имале готовинске и потрошачке динарске кредите, као и стамбене кредите становништву, изнели смо супервизорска очекивања да повећају доступност финансирања грађанима и пензионерима с нешто нижим примањима и да у своје понуде уврсте посебну понуду ових кредита. Она подразумева за до 3 процентна поена нижу каматну стопу на динарске готовинске, потрошачке и кредите за рефинансирање, а до 0,5 процентних поена нижу каматну стопу на стамбене кредите за куповину прве стамбене непокретности. На овај начин банкарски кредити постају доступнији ширем кругу грађана и јача се поверење у банкарски сектор. Од почетка примене супервизорских очекивања закључно с крајем маја 2026. године, банке су одобриле скоро 400 хиљада кредита у укупном износу од преко 320 милијарди динара. Такође, највећи део кредита под повољнијим условима односи се на кредите за рефинансирање постојећих готовинских и потрошачких кредита који не утичу на пораст задуживања грађана, већ олакшавају отплату кредита.
Да су мере и активности Народне банке Србије којима смо омогућили повољније услове финансирања становништва и привреде биле адекватно одмерене, показује податак да је квалитет кредитног портфолија банкарског сектора очуван – учешће проблематичних кредита у укупним кредитима и даље се креће око историјски најниже вредности, док је у делу стамбених кредита то учешће на најнижем нивоу до сада, испод 1%.
Као резултат свеобухватних регулаторних и супервизорских мера Народне банке Србије, уз одговорно пословање банака и континуирано јачање отпорности финансијског система, банкарски сектор Републике Србије данас одликују висока капитализованост и изражена ликвидност. На крају првог тромесечја 2026. године показатељ адекватности капитала на нивоу банкарског сектора износио је 19,5%, што је знатно изнад прописаног регулаторног минимума за банке, који у Србији (као и у Европској унији) износи 8%. Истовремено, ликвидност банкарског сектора остаје на високом нивоу. Покривеност потенцијалних нето одлива у наредних месец дана заштитним слојем ликвидне активе, као и покривеност пласмана захтеваним стабилним изворима финансирања, крећу се на нивоима од преко 160% (знатно изнад прописаних минималних 100%). Ови показатељи потврђују да је банкарски сектор Србије високо ликвидан и са аспекта структуре активе, и са становишта рочне усклађености имовине и обавеза.
Када сагледам целокупан период који је иза нас, може се рећи да је Народна банка Србије успоставила модеран и флексибилан регулаторни оквир за пословање банака. Није сувишно подсетити да је Републику Србију још 2019. године Европска комисија укључила на листу држава чији се супервизорски и регулаторни захтеви за банке сматрају еквивалентним захтевима у Европској унији, чиме је постала прва земља у региону ван Уније која је уврштена на ову листу.
Желела бих да нагласим да, без обзира на постигнуте резултате, континуирано унапређујемо регулаторни оквир за пословање банака ради очувања конкурентног пословног амбијента за све тржишне учеснике, уз уважавање специфичности локалног тржишта, али и услед потребе да увек на располагању имамо широк спектар микропруденцијалних и макропруденцијалних мера које нам омогућавају проактивно деловање ради очувања стабилности финансијског система. Управо је једна од најновијих макропруденцијалних мера Народне банке Србије увођење контрацикличног заштитног слоја капитала од 0,5% ризичне активе за банке, који ће се примењивати од децембра 2026. године. Циљ ове мере јесте да банке у периодима интензивног кредитног раста формирају додатне капиталне резерве, како би биле отпорније на евентуалне ризике и могле да наставе да подржавају привреду и грађане и у мање повољним економским условима.
Поред тога, свесни преузетих обавеза у складу с Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније (NPAA) у Републици Србији, у протеклих неколико месеци израдили смо више нацрта прописа у домену финансијских услуга. Посебно би требало поменути Нацрт закона о кредитним институцијама, који, када буде усвојен и примењен, осим усклађивања с правилима Европске уније и у том смислу важног корака у испуњавању обавеза Републике Србије, доноси и битне реформе домаћег законодавства, унапређујући и само пословање банака, и супервизију.
Нацртом закона о кредитним институцијама уводи се појам кредитне институције, прецизније – уређују се послови које она може обављати и поједностављује се поступак оснивања банке односно кредитне институције увођењем једнофазног система издавања дозволе за рад. Предвиђа се и увођење финансијског холдинга и мешовитог финансијског холдинга као нових субјеката надзора Народне банке Србије, уз додатно јачање корпоративног управљања, контролне функције Народне банке Србије и оквира за реструктурирање. У целини говорећи, Нацрт унапређује, употпуњује и довршава готово све сегменте пословања и реструктурирања банака, док се истовремено проширују овлашћења Народне банке Србије на деловање према лицима која се неовлашћено баве банкарским пословима, чиме се повећава степен заштите корисника финансијских услуга, али и додатно штите банкарски послови.
Још један показатељ даље модернизације финансијског система јесте постизање оперативности банкарског сектора Србије за извршавање плаћања и наплата са иностранством путем платне шеме SEPA Credit Transfer од маја ове године, чиме се наша земља у потпуности интегрише у Јединствено тржиште за плаћање у еврима (SEPA). Врло је важно да готово све банке у Србији (18 од укупно 19) већ обављају плаћања путем платних шема SEPA. У првом месецу спровођења трансакција, приближно 40% свих релевантних прекограничних трансакција у еврима реализовано је путем канала SEPA.
Верујем да ће развој банкарског сектора у наредном периоду све више бити обележен и дигитализацијом и применом вештачке интелигенције. Ове технологије доносе значајне користи у погледу ефикасности и унапређења услуга, али истовремено отварају и нове ризике, због чега ће управљање тим ризицима представљати један од кључних изазова у наредном периоду.
На крају, закључила бих да су, када се ради о обезбеђењу стабилности банкарског сектора, континуирани, свеобухватни и детаљни надзор Народне банке Србије, дневна и отворена комуникација с банкама, благовремене и превентивне мере ради очувања стабилности банкарског сектора и пружања подршке финансирању грађана и привреде кључни за све резултате које смо постигли.
У претходних 14 година показали смо да је и у изузетно сложеним међународним околностима могуће да банкарски сектор постане један од мотора развоја домаће привреде. Иновације у пружању финансијских услуга, нови канали дистрибуције банкарских производа, правила за процену и мерење ризика и последични захтеви за капиталом потребним за њихово покриће временом су се мењали, али се на крају све своди на неколико кључних питања – да ли банка има довољно ликвидних средстава и довољно сопственог капитала како би могла да покрије евентуалне губитке и настави да испуњава обавезе и сервисира потребе грађана и привреде, чак и у временима кризе. Наша улога јесте да редовно преиспитујемо да ли су одговори на ова питања потврдни и у случају било каквих неповољних трендова правовремено реагујемо у најбољем интересу грађана и привреде. Управо таквим приступом градимо и чувамо највреднији капитал сваког банкарског система – поверење грађана и привреде, које је уједно и најбоља потврда успешности свих мера које предузимамо.
Кабинет гувернера