10/09/2026
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор имао је пре свега у виду остваренo и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља (3±1,5%), при чему се oд јуна поново налази испод централне вредности циља. У јулу је износила 1,9%, пре свега захваљујући нижим ценама хране, посебно воћа и поврћа, чије су цене, услед изузетно доброг новог рода, биле ниже за 18% у поређењу с ценама из јула прошле године. Полазећи од наведеног, као и чињенице да за сада нису испољени значајнији секундарни ефекти и да је наша економија показала већу отпорност на енергетски шок од првобитно очекиване, августовска пројекција Народне банке Србије предвиђа да ће инфлација у овој години бити нижа него што је пројектовано три месеца раније, као и да ће се у целом хоризонту пројекције, тј. у наредне две године, задржати у границама циља. При томе, имајући у виду ниску базу из прошле године по основу примене уредбе о ограничењу трговачких маржи, као и ефекте раста светских цена енергената и других примарних производа, очекујемо да ће се инфлација од септембра ове године кретати око нивоа од 4%, где ће се задржати и током 2027, а затим ће крајем периода пројекције бити постепено снижена. Када је у питању међугодишња базна инфлација (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), њен интензитет и структура нису се битније мењали од септембра прошле године и она се креће око горње границе циља од 4,5%, колико је износила и у јулу ове године.
Боља су и очекивања када је у питању економска активност, јер је, према подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у другом тромесечју 2026. убрзан на 3,8% међугодишње, што је више од прве процене (3,6%). Према оцени Извршног одбора, највећи позитиван допринос дали су услужни сектори, као резултат раста приватне потрошње, при чему је убрзању привредног раста допринео и опоравак активности у прерађивачкој индустрији, рударству, грађевинарству и пољопривреди. На нивоу прве половине године, реални раст бруто домаћег производа износио је 3,5% међугодишње. Боља остварења економске активности од почетка године у односу на очекивања определила су Народну банку Србије да у августу повећа пројекцију привредног раста за ову годину на 3,2%, док је пројекцију раста за 2027. годину задржала на 4,5%. Главни покретач раста економске активности требало би да буде домаћа тражња, уз позитиван допринос и потрошње и инвестиција, које ће бити подржане растом расположивог дохотка и наставком реализације инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”. На тржишту рада, према Анкети о радној снази, стопа незапослености у другом тромесечју 2026. износила је 7,2%, што је њен најнижи ниво до сада.
Иако су досадашњи ефекти ескалације сукоба на Блиском истоку и раста светске цене нафте на глобалну инфлацију и економску активност били мањи него што се првобитно очекивало, неизвесност у погледу даљег развоја ситуације и даље је изражена, посебно ако се има у виду да је светска цена нафте и даље на повишеном нивоу у поређењу с ценом из периода пре избијања сукоба. Досадашњем ублажавању ефеката на цене нафтних деривата на домаћем тржишту допринели су коришћење расположивих залиха енергената и смањење акциза на нафтне деривате. Ипак, уколико сукоб на Блиском истоку потраје или се геополитичке тензије додатно заоштре, не може се искључити могућност да се ефекти прелију на трошкове производње и транспорта на глобалном нивоу, ланце снабдевања, токове капитала, а тиме и на инфлацију. За Србију, као малу и отворену економију која у значајној мери зависи од увоза енергената, неопходно је наставити пажљиво праћење ових ризика, истакао је Извршни одбор.
Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Извршни одбор ће доносити одлуке на основу пристиглих података и њиховог утицаја на кретање инфлације. Уколико процени да остварени раст светске цене нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије реаговаће свим расположивим инструментима.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и изгледи и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. октобра.
Кабинет гувернера
