03/02/2011

Динарска штедња и даље исплативија од девизне штедње

Анализа исплативости динарске и девизне штедње орочене у “Недељи штедње” на три месеца показује да је динарска штедња била апсолутно исплативија од девизне.

Штедиша који је 1. новембра 2010. године орочио 100.000 динара на три месеца, по просечној каматној стопи од 10,39 одсто, колико је тада нуђено, на крају периода орочења је добио 102.502 динара. Динарска штедња је при том ослобођена пореза на приходе по основу камате.

Штедиша који је у истом периоду положио 100.000 динара у еврима, по просечним каматним стопама од 5,54 одсто, по истеку тромесечног орочења је добио 98.517 динара, или  3.985 динара  мање. Његов принос је при том умањен  за порез на приходе по основу камате, који за  девизну штедњу износи десет одсто.

Штедиша који је, делећи ризик своје инвестиције, орочио по просечним каматним стопама 50.000 динара као динарску штедњу и 50.000 динара у еврима, кроз три месеца је добио 100.488 динара. Девизни улог је и овде умањен за порез на приходе од камате.

Ова анализа такође показује да је штедња у динарима орочена на три месеца била исплативија од штедње у еврима чак и када би се динарска штедња обрачунавала по најнижим, а девизна по највишим каматним стопама понуђеним у “Недељи  штедње”.

Народна банка Србије је у “Недељи штедње” динарску штедњу ослободила издвајања обавезне резерве и сугерисала грађанима да размисле о улагањима у  динарску штедњу.

Кабинет гувернера