20/10/2011

Динарска штедња и даље исплативија

Према анализи Народне банке Србије, динарска штедња орочена око Светског дана штедње 2010. године на дванаест месеци била је знатно исплативија од девизне штедње орочене у истом периоду на исти рок.

Штедиша који је 1. новембра 2010. орочио, рецимо, 100.000 динара на дванаест месеци по просечној каматној стопи од 13,40 одсто, коју су банке тада нудиле на динарску штедњу, на дан 1. новембра 2011. добио би 113.400 динара. Штедиша који је у истом периоду положио 100.000 динара у еврима, по тадашњој просечној каматној стопи на девизну штедњу од 6,56 одсто, по истеку периода орочења добио би 99.807 динара, или 13.593 динара мање од штедише који је штедео у динарима.

Штедња у динарима орочена на дванаест месеци била је исплативија од штедње у еврима чак и када се динарска штедња обрачуна по најнижим, а девизна по највишим каматним стопама понуђеним око Светског дана штедње. У том случају, штедиша који је штедео у динарима добио би 10.184 динара више од штедише који је штедео у девизама.

Иако се никада са сигурношћу не може знати која штедња ће у наредном периоду бити исплативија, ова анализa показује да је у протеклих дванаест месеци било исплативије штедети у динарима.

Кабинет гувернера