26/03/2014

Банкарски систем Србије стабилан и високоликвидан

Поводом написа да су банке повукле милијарду евра из Србије, Народна банка Србије истиче да је банкарски систем земље стабилан и високоликвидан, са одговарајућим нивоом адекватности капитала, који је, с преко 20 одсто, готово двоструко изнад минимално прописаног нивоа, односно 2,5 пута изнад минимума прописаног у Европској унији.

Ликвидност банкарског сектора је, према свим критеријумима, на изузетно високом нивоу.

Просечан месечни показатељ ликвидности је крајем 2013. године био на знатно вишем нивоу од прописаног минимума (1,0) и износио је 2,41. Просечан месечни ужи показатељ ликвидности с вредношћу од 1,81 такође је био знатно изнад регулаторног минимума (0,7).

Крајем 2013. године ликвидна актива покривала је 38,5 одсто укупне активе и 62,2 одсто краткорочних обавеза. Према резултатима стрес-тестова ликвидности, банкарски сектор остаје високоликвидан чак и у условима екстремног одлива депозита.

Високо учешће страних банака, првенствено из Европске уније, утицало је на то да ризик смањења финансијске изложености остане један од ризика у систему и током 2013. године, те је стога кључно да се он одвија контролисано.

Домаћи банкарски сектор је на тај изазов реаговао повећањем учешћа домаћих извора финансирања, пре свега растом депозита, како би се премостио јаз у финансирању и успостављању одрживих пословних модела који су прилагођени промењеним условима пословања.

Пословни модели европских банака мењају се у правцу смањења прекограничне изложености. До почетка светске финансијске кризе, локални супсидијари, али и реални сектор, у великој мери су се ослањали на спољне изворе финансирања. Почев од 2008. године изложеност европских банака према Србији се смањује, што је случај и у другим земљама региона.

Процес смањења финансијске зависности има своје добре стране. Уколико је, као у Републици Србији, праћен јачањем домаће депозитне базе, он доводи до затварања јаза између локалних кредита и депозита, као и смањења спољне задужености, што ублажава осетљивост домаћег финансијског система на спољне шокове.

Кабинет гувернера