27/09/2016
Питање: Молим вас да ми објасните Нацрт Закона о финансијском обезбеђењу, на кога се односи, шта је најважнија клаузула, шта доноси грађанима, а шта банкама...
Одговор НБС: Нацртом закона о финансијском обезбеђењу предвиђене су значајне новине код уговарања средстава обезбеђења између учесника на финансијском тржишту, пре свега у циљу веће правне сигурности, ефикасности и брзине при наплати потраживања из тих средстава. Ова средства се уговарају ради обезбеђења кредита, послова с хартијама од вредности и другим финансијским инструментима и других новчаних потраживања која једна страна на финансијском тржишту има према другој. Реч је о пословима код којих је једна уговорна страна увек одређена финансијска институција или други учесник на финансијском тржишту, попут банака, брокерско-дилерских друштава, осигуравајућих друштва, инвестиционих фондова, али и државе. У складу са стандардима Европске уније, одредбе овог закона би се примењивале и на послове које Народна банка Србије закључује с банкама у склопу вођења монетарне политике. Под финансијским обезбеђењем које једна страна може дати другој, а на које се овај закон односи, подразумевају се искључиво новчана средства на рачуну, финансијски инструменти (нпр. акције или обвезнице) и кредитна потраживања.
Посебна пажња у закону посвећена је сигурности положаја физичких лица. Наиме, ова потраживања не могу бити пренета другој банци као обезбеђење, већ могу бити само предмет заложног права, а кориснику је, поред свих релевантних информација о преносу, гарантован исти положај као и пре залагања потраживања, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга (нпр. нема једностраних промена уговорних елемената, обавештење о свакој промени променљиве каматне стопе и сл). Неопходно је од дужника прибавити и сагласност за пренос података који се сматрају банкарском тајном. Такође, овим законом није предвиђено да било које друго лице осим банака може постати поверилац из кредитног односа према физичком лицу по основу средства обезбеђења (нема могућности да агенције преузимају ненаплатива или друга потраживања према клијентима, остају постојећа ограничења).
Као што смо навели, полазећи од савремених тржишних принципа и међународних стандарда, Нацрт садржи јасна правила за уговарање и коришћење средстава обезбеђења, као и за ефикасну наплату потраживања из ових средстава, без дуготрајних административних процедура, што је чест случај у домаћој пракси.
Међу најважнијим решењима издвајамо следеће:
обавезност давања средства обезбеђења повериоцу, за разлику праксе да колатерал остаје код дужника, пружа већу правну сигурност и заштиту повериоцу. Истовремено, могућност да поверилац користи и располаже колатералом, уместо да та средства буду блокирана, доприноси већој ликвидности тржишта и повећању секундарног промета финансијских инструмената;
намирења потраживања из средстава обезбеђења директно од стране повериоца, продајом или присвајањем колатерала под одговарајућим условима, законска је новина која треба да допринесе ефикаснијем извршењу обавеза и већој финансијској дисциплини. Да би се обезбедила равноправност уговорних страна, ово присвајање мора бити унапред уговорено, при чему је поверилац дужан да поступа с пажњом доброг стручњака, уз уважавање тржишних околности;
предвиђено нетирање по основу превременог доспећа или престанка међусобних потраживања и обавеза уговорних страна (цлосе-оут неттинг) доприноси смањењу кредитног ризика учесника на финансијском тржишту, што је посебно важно у случају покретања стечајног поступка над дужником – даваоцем средстава обезбеђења.
Последично, већа правна и финансијска сигурност, смањење кредитног ризика а повећање ликвидности тржишних производа, развија конкуренцију и доприноси снижавању цена финансијских производа и услуга. Ово се првенствено односи на банке, као најзначајније учеснике на нашем тржишту. Истовремено се повећава сигурност свих инвеститора на тржишту, што би могло допринети и увећаном рејтингу земље. Додатно, кад је реч о грађанима, поред појачане правне сигурности и заштите која се пружа предвиђеним законским решењима, може се очекивати и њихово веће интересовање за улагање у хартије од вредности које могу користити и за подобан колатерал у прибављању потребних финансијских средстава на тржишту. Ово су значајне користи које се могу очекивати новим, савременим системским законом о финансијском колатералу.
Питање: Да ли ће ускоро бити усвојен пропис о класификацији клијената, односно поступању банака према клијентима и издвајању обезбеђења приликом одобравања кредита.
Одговор НБС: Народна банка Србије не прописује услове које потенцијални клијенти банке морају да испуне да би им банка одобрила кредит. Наиме, банке су дужне да својим интерним актима уреде, у оквиру кредитног процеса, критеријуме и принципе за одобравање пласмана. Такође, банке су дужне да при одобравању пласмана врше процену финансијског стања односно кредитне способности дужника и других релевантних фактора. С тим у вези, у складу са одредбама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, наведена процена финансијског стања односно кредитне способности дужника јесте један од критеријума на основу којег банка класификује потраживања према дужницима у једну од пет категорија (А, Б, В,Г и Д). Зависно од категорије у коју је класификовала одобрено потраживање од дужника, банка је дужна да издвоји одговарајући износ на име резерве за процењене губитке по основу тих потраживања. Поред наведеног, банке за потребе класификовања потраживања у одговарајућу категорију узимају у обзир и критеријум благовремености у измиривању обавеза, као и квалитет средстава обезбеђења датих на име конкретног потраживања. Резерва за процењене губитке обрачунава се на основицу која представља бруто књиговодствену вредност потраживања умањену у складу са одредбама наведене одлуке, и то као збир:
Напомињемо да Народна банка Србије континуирано ради на унапређењу регулаторног оквира за банке у складу са релевантним међународним стандардима и најбољим упоредним праксама, на начин који обезбеђује очување и јачање стабилности банкарског и финансијског система у целини.
Кабинет гувернера
