27.09.2016.
Pitanje: Molim vas da mi objasnite Nacrt Zakona o finansijskom obezbeđenju, na koga se odnosi, šta je najvažnija klauzula, šta donosi građanima, a šta bankama...
Odgovor NBS: Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na finansijskom tržištu, pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati potraživanja iz tih sredstava. Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima prema drugoj. Reč je o poslovima kod kojih je jedna ugovorna strana uvek određena finansijska institucija ili drugi učesnik na finansijskom tržištu, poput banaka, brokersko-dilerskih društava, osiguravajućih društva, investicionih fondova, ali i države. U skladu sa standardima Evropske unije, odredbe ovog zakona bi se primenjivale i na poslove koje Narodna banka Srbije zaključuje s bankama u sklopu vođenja monetarne politike. Pod finansijskim obezbeđenjem koje jedna strana može dati drugoj, a na koje se ovaj zakon odnosi, podrazumevaju se isključivo novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti (npr. akcije ili obveznice) i kreditna potraživanja.
Posebna pažnja u zakonu posvećena je sigurnosti položaja fizičkih lica. Naime, ova potraživanja ne mogu biti preneta drugoj banci kao obezbeđenje, već mogu biti samo predmet založnog prava, a korisniku je, pored svih relevantnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga (npr. nema jednostranih promena ugovornih elemenata, obaveštenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope i sl). Neophodno je od dužnika pribaviti i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom. Takođe, ovim zakonom nije predviđeno da bilo koje drugo lice osim banaka može postati poverilac iz kreditnog odnosa prema fizičkom licu po osnovu sredstva obezbeđenja (nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima, ostaju postojeća ograničenja).
Kao što smo naveli, polazeći od savremenih tržišnih principa i međunarodnih standarda, Nacrt sadrži jasna pravila za ugovaranje i korišćenje sredstava obezbeđenja, kao i za efikasnu naplatu potraživanja iz ovih sredstava, bez dugotrajnih administrativnih procedura, što je čest slučaj u domaćoj praksi.
Među najvažnijim rešenjima izdvajamo sledeće:
obaveznost davanja sredstva obezbeđenja poveriocu, za razliku prakse da kolateral ostaje kod dužnika, pruža veću pravnu sigurnost i zaštitu poveriocu. Istovremeno, mogućnost da poverilac koristi i raspolaže kolateralom, umesto da ta sredstva budu blokirana, doprinosi većoj likvidnosti tržišta i povećanju sekundarnog prometa finansijskih instrumenata;
namirenja potraživanja iz sredstava obezbeđenja direktno od strane poverioca, prodajom ili prisvajanjem kolaterala pod odgovarajućim uslovima, zakonska je novina koja treba da doprinese efikasnijem izvršenju obaveza i većoj finansijskoj disciplini. Da bi se obezbedila ravnopravnost ugovornih strana, ovo prisvajanje mora biti unapred ugovoreno, pri čemu je poverilac dužan da postupa s pažnjom dobrog stručnjaka, uz uvažavanje tržišnih okolnosti;
predviđeno netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting) doprinosi smanjenju kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, što je posebno važno u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad dužnikom – davaocem sredstava obezbeđenja.
Posledično, veća pravna i finansijska sigurnost, smanjenje kreditnog rizika a povećanje likvidnosti tržišnih proizvoda, razvija konkurenciju i doprinosi snižavanju cena finansijskih proizvoda i usluga. Ovo se prvenstveno odnosi na banke, kao najznačajnije učesnike na našem tržištu. Istovremeno se povećava sigurnost svih investitora na tržištu, što bi moglo doprineti i uvećanom rejtingu zemlje. Dodatno, kad je reč o građanima, pored pojačane pravne sigurnosti i zaštite koja se pruža predviđenim zakonskim rešenjima, može se očekivati i njihovo veće interesovanje za ulaganje u hartije od vrednosti koje mogu koristiti i za podoban kolateral u pribavljanju potrebnih finansijskih sredstava na tržištu. Ovo su značajne koristi koje se mogu očekivati novim, savremenim sistemskim zakonom o finansijskom kolateralu.
Pitanje: Da li će uskoro biti usvojen propis o klasifikaciji klijenata, odnosno postupanju banaka prema klijentima i izdvajanju obezbeđenja prilikom odobravanja kredita.
Odgovor NBS: Narodna banka Srbije ne propisuje uslove koje potencijalni klijenti banke moraju da ispune da bi im banka odobrila kredit. Naime, banke su dužne da svojim internim aktima urede, u okviru kreditnog procesa, kriterijume i principe za odobravanje plasmana. Takođe, banke su dužne da pri odobravanju plasmana vrše procenu finansijskog stanja odnosno kreditne sposobnosti dužnika i drugih relevantnih faktora. S tim u vezi, u skladu sa odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, navedena procena finansijskog stanja odnosno kreditne sposobnosti dužnika jeste jedan od kriterijuma na osnovu kojeg banka klasifikuje potraživanja prema dužnicima u jednu od pet kategorija (A, B, V,G i D). Zavisno od kategorije u koju je klasifikovala odobreno potraživanje od dužnika, banka je dužna da izdvoji odgovarajući iznos na ime rezerve za procenjene gubitke po osnovu tih potraživanja. Pored navedenog, banke za potrebe klasifikovanja potraživanja u odgovarajuću kategoriju uzimaju u obzir i kriterijum blagovremenosti u izmirivanju obaveza, kao i kvalitet sredstava obezbeđenja datih na ime konkretnog potraživanja. Rezerva za procenjene gubitke obračunava se na osnovicu koja predstavlja bruto knjigovodstvenu vrednost potraživanja umanjenu u skladu sa odredbama navedene odluke, i to kao zbir:
Napominjemo da Narodna banka Srbije kontinuirano radi na unapređenju regulatornog okvira za banke u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima i najboljim uporednim praksama, na način koji obezbeđuje očuvanje i jačanje stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema u celini.
Kabinet guvernera
