24/04/2017
Питања: Шта је најважније да знају они који се спремају да почну да уплаћују добровољну пензију и одлуче се за неки од добровољних пензионих фондова? Са колико година је најбоље почети уплаћивати доборовољну пензију, колику суму у односу на зараду, и на колико година? Постоје ли било каква ограничења за неке категорије становништва или свако може да уплаћује доборовољну пензију? Које су предности добровољних пензионих фондова у односу на класичну штедњу у банкама и да ли се чување новца за старе дане у виду добровољне пензије више исплати од банкарске штедње? Какве последице трпи грађанин који у неком тренутку не може да уплаћује новац у добровољни пензиони фонд и шта се у том случају дешава? На шта грађани треба да обрате пажњу када између више добровољних пензионих фондова бирају у који ће да уплаћују новац за старе дане? Шта се дешава са уплаћеним новцем ако члан добровољног пензијског фонда премине пре истека уговора? Може ли се десити да члан фонда остане без целокупне суме новца у случају погрешних пословних одлука добровољног пензионог фонда и његове пропасти? Која је документација потребна некоме ко жели да уплаћује добровољну пензију?
Одговор НБС: Улагање у добровољне пензијске фондове представља вид штедње којим се остварује додатна пензија. Редовна пензија ни на који начин није везана за та улагања. Такође, штедња у фонду није везана ни за радни однос корисника и на тај начин могу да штеде и лица која нису у радном односу.
Никад није прерано да почне да се штеди за старост. Члан фонда самостално може да одреди висину и динамику уплата. Висина акумулираних средстава на индивидуалном рачуну члана фонда условљена је висином уплаћених доприноса, дужином периода у коме се врше уплате и оствареним приходом од инвестирања.
Члан добровољног пензијског фонда може бити свако домаће и страно физичко лице. Члан фонда не мора бити и лице које уплаћује доприносе и једно лице може бити члан више добровољних пензијских фондова.
Доприносе у добровољни пензијски фонд могу уплаћивати: физичко лице, или друго физичко лице, односно правно лице за рачун физичког лица, организатор (послодавац, удружење послодаваца, професионално удружење или синдикат) који организује пензијски план у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом и послодавац у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање.
Предност добровољних пензијских фондова огледа се у одвојености имовине фонда од имовине друштва за управљање, па тако она не може бити предмет принудне наплате, залоге, хипотеке нити део ликвидационе или стечајне масе друштва за управљање, кастоди банке или другог субјекта. Пензијски фонд се не може третирати као штедни рачун у смислу да када се новац једном уложи, не постоји могућност да се средства подигну све док се не испуни прописана старосна граница, која је према важећем Закону о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима 58 година.
Уколико члан фонда престане да уплаћује доприносе из одређених разлога, он и даље остаје члан фонда, а његова средства се и даље инвестирају. Такође, по том основу члан фонда не може бити тужен.
Уколико се грађани одлуче да се учлане у неки од добровољних пензијских фондова потребно је да упореде услове које нуде различити фондови и буду опрезни с примерима износа пензија који могу бити представљени. Такође, потребно је обавезно се информисати о висини приноса и накнаде који су коришћени у рачуници, посебно имајући у виду да претходно остварени приноси нису гаранција будућих приноса. Поред тога, уколико су запослени, грађани би требало да сазнају да ли послодавац има пензијски план и какви су услови чланства, као и да се информишу о фондовима у друштвима за управљање и код њихових посредника. Основни извор података о фонду се налази у проспекту који грађани обавезно треба да прочитају пре потписивања уговора о чланству јер потписивањем уговора о чланству потписују и изјаву „да у потпуности разумеју проспект фонда, као и накнаде које се наплаћују.“ Проспекти се издају уз претходну сагласност Народне банке Србије. Такође, при доношењу одлуке о избору фонда треба сагледати и инвестициону политику фонда, тј. планирано улагање средстава чланова фонда, очекивани принос фонда и ниво ризика који фонд (односно члан) преузима, као и накнаде које друштва наплаћују.
Приликом потписивања уговора о чланству или у току трајања чланства, члан фонда би требало да одреди на кога ће се пренети акумулирана средства у случају његове смрти. Ако се то не дефинише, стање на рачуну постаје део заоставштине.
Улагања имовине добровољног пензијског фонда подлежу строгим законским ограничењима, а све у циљу постизања обезбеђења сигурности таквих улагања. Имовина фондова одвојена је од имовине друштва за управљање и обавезно се води на рачуну код кастоди банке. Такође, имовина фонда не може бити предмет принудне наплате, залоге, хипотеке, не може се укључити у ликвидациону или стечајну масу друштва за управљање, кастоди банке или других субјеката, нити може бити коришћена за измирење обавеза члана добровољног пензијског фонда и других лица према трећим лицима.
Документација потребна за закључивање уговора о чланству предвиђена је проспектима добровољних пензијских фондова који се могу преузети на званичним интернет страницама друштава за управљање добровољним пензијским фондовима или у њиховим пословним просторијама.
О улагању у добровољне пензијске фондове можете погледати и на страници Твој новац Народне банке Србије http://www.tvojnovac.nbs.rs/edukacija/cirilica/20/dpf/index.html.
Кабинет гувернера
