24.04.2017.
Pitanja: Šta je najvažnije da znaju oni koji se spremaju da počnu da uplaćuju dobrovoljnu penziju i odluče se za neki od dobrovoljnih penzionih fondova? Sa koliko godina je najbolje početi uplaćivati doborovoljnu penziju, koliku sumu u odnosu na zaradu, i na koliko godina? Postoje li bilo kakva ograničenja za neke kategorije stanovništva ili svako može da uplaćuje doborovoljnu penziju? Koje su prednosti dobrovoljnih penzionih fondova u odnosu na klasičnu štednju u bankama i da li se čuvanje novca za stare dane u vidu dobrovoljne penzije više isplati od bankarske štednje? Kakve posledice trpi građanin koji u nekom trenutku ne može da uplaćuje novac u dobrovoljni penzioni fond i šta se u tom slučaju dešava? Na šta građani treba da obrate pažnju kada između više dobrovoljnih penzionih fondova biraju u koji će da uplaćuju novac za stare dane? Šta se dešava sa uplaćenim novcem ako član dobrovoljnog penzijskog fonda premine pre isteka ugovora? Može li se desiti da član fonda ostane bez celokupne sume novca u slučaju pogrešnih poslovnih odluka dobrovoljnog penzionog fonda i njegove propasti? Koja je dokumentacija potrebna nekome ko želi da uplaćuje dobrovoljnu penziju?
Odgovor NBS: Ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove predstavlja vid štednje kojim se ostvaruje dodatna penzija. Redovna penzija ni na koji način nije vezana za ta ulaganja. Takođe, štednja u fondu nije vezana ni za radni odnos korisnika i na taj način mogu da štede i lica koja nisu u radnom odnosu.
Nikad nije prerano da počne da se štedi za starost. Član fonda samostalno može da odredi visinu i dinamiku uplata. Visina akumuliranih sredstava na individualnom računu člana fonda uslovljena je visinom uplaćenih doprinosa, dužinom perioda u kome se vrše uplate i ostvarenim prihodom od investiranja.
Član dobrovoljnog penzijskog fonda može biti svako domaće i strano fizičko lice. Član fonda ne mora biti i lice koje uplaćuje doprinose i jedno lice može biti član više dobrovoljnih penzijskih fondova.
Doprinose u dobrovoljni penzijski fond mogu uplaćivati: fizičko lice, ili drugo fizičko lice, odnosno pravno lice za račun fizičkog lica, organizator (poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje ili sindikat) koji organizuje penzijski plan u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom i poslodavac u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje.
Prednost dobrovoljnih penzijskih fondova ogleda se u odvojenosti imovine fonda od imovine društva za upravljanje, pa tako ona ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke niti deo likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugog subjekta. Penzijski fond se ne može tretirati kao štedni račun u smislu da kada se novac jednom uloži, ne postoji mogućnost da se sredstva podignu sve dok se ne ispuni propisana starosna granica, koja je prema važećem Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima 58 godina.
Ukoliko član fonda prestane da uplaćuje doprinose iz određenih razloga, on i dalje ostaje član fonda, a njegova sredstva se i dalje investiraju. Takođe, po tom osnovu član fonda ne može biti tužen.
Ukoliko se građani odluče da se učlane u neki od dobrovoljnih penzijskih fondova potrebno je da uporede uslove koje nude različiti fondovi i budu oprezni s primerima iznosa penzija koji mogu biti predstavljeni. Takođe, potrebno je obavezno se informisati o visini prinosa i naknade koji su korišćeni u računici, posebno imajući u vidu da prethodno ostvareni prinosi nisu garancija budućih prinosa. Pored toga, ukoliko su zaposleni, građani bi trebalo da saznaju da li poslodavac ima penzijski plan i kakvi su uslovi članstva, kao i da se informišu o fondovima u društvima za upravljanje i kod njihovih posrednika. Osnovni izvor podataka o fondu se nalazi u prospektu koji građani obavezno treba da pročitaju pre potpisivanja ugovora o članstvu jer potpisivanjem ugovora o članstvu potpisuju i izjavu „da u potpunosti razumeju prospekt fonda, kao i naknade koje se naplaćuju.“ Prospekti se izdaju uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Takođe, pri donošenju odluke o izboru fonda treba sagledati i investicionu politiku fonda, tj. planirano ulaganje sredstava članova fonda, očekivani prinos fonda i nivo rizika koji fond (odnosno član) preuzima, kao i naknade koje društva naplaćuju.
Prilikom potpisivanja ugovora o članstvu ili u toku trajanja članstva, član fonda bi trebalo da odredi na koga će se preneti akumulirana sredstva u slučaju njegove smrti. Ako se to ne definiše, stanje na računu postaje deo zaostavštine.
Ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda podležu strogim zakonskim ograničenjima, a sve u cilju postizanja obezbeđenja sigurnosti takvih ulaganja. Imovina fondova odvojena je od imovine društva za upravljanje i obavezno se vodi na računu kod kastodi banke. Takođe, imovina fonda ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.
Dokumentacija potrebna za zaključivanje ugovora o članstvu predviđena je prospektima dobrovoljnih penzijskih fondova koji se mogu preuzeti na zvaničnim internet stranicama društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ili u njihovim poslovnim prostorijama.
O ulaganju u dobrovoljne penzijske fondove možete pogledati i na stranici Tvoj novac Narodne banke Srbije http://www.tvojnovac.nbs.rs/edukacija/cirilica/20/dpf/index.html.
Kabinet guvernera
