16/03/2018
Питања: Данас смо добили уговоре појединих грађана са банкама у којима им је трошак обраде кредита наплаћиван по стопи од чак 12 одсто. С обзиром на то да се већ неко време у јавности поставља питање да ли је уопште могуће наплатити ове трошкове, сада смо сведоци тога да банке наплаћују енормне износе по то основу. Како то коментаришете? Да ли ће НБС интервенисати? Да ли постоји начин да се овај износ уједначи или је банкама остављено да по сопственој вољи то одређују? Посебно је питање како је могуће да се истом клијенту у размаку од пар месеци наплати различит проценат за обраду кредита? (? (У овом истом случају прво је наплаћено 2% провизије, а пар месеци касније при рефинансирању тог кредита 12%).
У прилогу је документ/уговор за кредит са износом провизије од 20 одсто.
Одговор: Номинална каматна стопа је каматна стопа по којој се врши обрачун камате у раздобљу отплате кредита и самим тим обрачун рате кредита, а ефективна каматна стопа представља стварну цену кредита коју корисник треба да плати банци у вези с кредитом.
Ефективна каматна стопа, поред номиналне каматне стопе, садржи све накнаде и трошкове које корисник плаћа банци за одобрени кредит и трошкове у вези са споредним услугама које представљају услов за коришћење кредита, а који укључују и накнаду за обраду кредита, накнаду на неискоришћени део оквирног кредита, трошкове отварања и вођења рачуна, трошкове осигурања кредита, трошкове осигурања непокретности, трошкове осигурања живота, трошкове овере заложне изјаве, трошкове издавања листа непокретности, трошкове процене вредности непокретности, трошкове уписа заложног права – хипотеке, трошкове менице, трошкове издавања извештаја Кредитног бироа и сл. У обрачун ефективне каматне стопе не убрајају се затезне камате или било који други трошкови и пенали који настају јер се корисник не придржава уговорних одредби.
Иначе, ефективна каматна стопа је прописана Законом о заштити корисника финансијских услуга и прописом Народне банке Србије, којим се, у складу са законом, ближе уређују услови и начин обрачуна ефективне каматне стопе, при чему су се при прописивању те стопе, пре свега, узимала у обзир решења из прописа Европске уније којима се уређује заштита потрошача као корисника кредита.
Ефективна каматна стопа различитих банака је упоредива, због јединственог метода обрачуна који је прописала Народна банка Србије, а за корисника је најзначајнија у предуговорној фази, јер му омогућава да на једноставан начин упореди услове под којима различите банке нуде исте кредите. Наиме, корисник се у предуговорној фази може информисати о висини ефективне каматне стопе путем огласних порука банака о кредитима које нуде у средствима јавног информисања, просторијама банке и на интернет страници, као и путем понуде коју банке исписују на прописаном обрасцу (ефективна каматна стопа и укупан износ кредита који корисник треба да плати приказан је на репрезентативном примеру, у коме су назначени сви елементи на основу којих је тај износ обрачунат). Ефективна каматна стопа је један од најважнијих критеријума које корисник треба да има у виду приликом процене исплативости кредита и при доношењу одлуке да ли услови под којима банка нуди кредит одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији, јер показује колика је цена кредита, односно колико ће новца корисник вратити банци.
Дакле, Народна банка Србије још једном подсећа да је права цена кредита на коју грађани и привредни субјекти треба да обрате пажњу изражена пре свега у ефективној каматној стопи, коју су банке дужне да приказују при сваком оглашавању кредита, у предуговорним информацијама и при закључењу конкретног уговора, а што је све уређено Законом о заштити корисника финансијских услуга и подзаконским актима донетим на основу тог закона.
Када је реч о могућностима да Народна банка Србије пропише регулативом то да банке немају право да накнаду за обраду кредита наплаћују у процентуалном износу, већ само номинално, указујемо на то да Народној банци Србије није законом дато овлашћење да својим подзаконским актима уређује ова питања, као и да нам није познат упоредноправни пример којим се оваква овлашћења поверавају централној банци или другом супервизору.
Истичемо и то да је став Народне банке Србије да све накнаде које банке наплаћују у вези са одобравањем кредита треба да одговарају стварним трошковима који настају за банке у вези с пружањем услуге клијенту, као што је то истицано у претходном периоду, укључујући и дописе банкама, који су доступни јавности.
Кабинет гувернера
