16.03.2018.
Pitanja: Danas smo dobili ugovore pojedinih građana sa bankama u kojima im je trošak obrade kredita naplaćivan po stopi od čak 12 odsto. S obzirom na to da se već neko vreme u javnosti postavlja pitanje da li je uopšte moguće naplatiti ove troškove, sada smo svedoci toga da banke naplaćuju enormne iznose po to osnovu. Kako to komentarišete? Da li će NBS intervenisati? Da li postoji način da se ovaj iznos ujednači ili je bankama ostavljeno da po sopstvenoj volji to određuju? Posebno je pitanje kako je moguće da se istom klijentu u razmaku od par meseci naplati različit procenat za obradu kredita? (? (U ovom istom slučaju prvo je naplaćeno 2% provizije, a par meseci kasnije pri refinansiranju tog kredita 12%).
U prilogu je dokument/ugovor za kredit sa iznosom provizije od 20 odsto.
Odgovor: Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa po kojoj se vrši obračun kamate u razdoblju otplate kredita i samim tim obračun rate kredita, a efektivna kamatna stopa predstavlja stvarnu cenu kredita koju korisnik treba da plati banci u vezi s kreditom.
Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, sadrži sve naknade i troškove koje korisnik plaća banci za odobreni kredit i troškove u vezi sa sporednim uslugama koje predstavljaju uslov za korišćenje kredita, a koji uključuju i naknadu za obradu kredita, naknadu na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, troškove otvaranja i vođenja računa, troškove osiguranja kredita, troškove osiguranja nepokretnosti, troškove osiguranja života, troškove overe založne izjave, troškove izdavanja lista nepokretnosti, troškove procene vrednosti nepokretnosti, troškove upisa založnog prava – hipoteke, troškove menice, troškove izdavanja izveštaja Kreditnog biroa i sl. U obračun efektivne kamatne stope ne ubrajaju se zatezne kamate ili bilo koji drugi troškovi i penali koji nastaju jer se korisnik ne pridržava ugovornih odredbi.
Inače, efektivna kamatna stopa je propisana Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i propisom Narodne banke Srbije, kojim se, u skladu sa zakonom, bliže uređuju uslovi i način obračuna efektivne kamatne stope, pri čemu su se pri propisivanju te stope, pre svega, uzimala u obzir rešenja iz propisa Evropske unije kojima se uređuje zaštita potrošača kao korisnika kredita.
Efektivna kamatna stopa različitih banaka je uporediva, zbog jedinstvenog metoda obračuna koji je propisala Narodna banka Srbije, a za korisnika je najznačajnija u predugovornoj fazi, jer mu omogućava da na jednostavan način uporedi uslove pod kojima različite banke nude iste kredite. Naime, korisnik se u predugovornoj fazi može informisati o visini efektivne kamatne stope putem oglasnih poruka banaka o kreditima koje nude u sredstvima javnog informisanja, prostorijama banke i na internet stranici, kao i putem ponude koju banke ispisuju na propisanom obrascu (efektivna kamatna stopa i ukupan iznos kredita koji korisnik treba da plati prikazan je na reprezentativnom primeru, u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat). Efektivna kamatna stopa je jedan od najvažnijih kriterijuma koje korisnik treba da ima u vidu prilikom procene isplativosti kredita i pri donošenju odluke da li uslovi pod kojima banka nudi kredit odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, jer pokazuje kolika je cena kredita, odnosno koliko će novca korisnik vratiti banci.
Dakle, Narodna banka Srbije još jednom podseća da je prava cena kredita na koju građani i privredni subjekti treba da obrate pažnju izražena pre svega u efektivnoj kamatnoj stopi, koju su banke dužne da prikazuju pri svakom oglašavanju kredita, u predugovornim informacijama i pri zaključenju konkretnog ugovora, a što je sve uređeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.
Kada je reč o mogućnostima da Narodna banka Srbije propiše regulativom to da banke nemaju pravo da naknadu za obradu kredita naplaćuju u procentualnom iznosu, već samo nominalno, ukazujemo na to da Narodnoj banci Srbije nije zakonom dato ovlašćenje da svojim podzakonskim aktima uređuje ova pitanja, kao i da nam nije poznat uporednopravni primer kojim se ovakva ovlašćenja poveravaju centralnoj banci ili drugom supervizoru.
Ističemo i to da je stav Narodne banke Srbije da sve naknade koje banke naplaćuju u vezi sa odobravanjem kredita treba da odgovaraju stvarnim troškovima koji nastaju za banke u vezi s pružanjem usluge klijentu, kao što je to isticano u prethodnom periodu, uključujući i dopise bankama, koji su dostupni javnosti.
Kabinet guvernera
