20/06/2018
Питања: Објављена је информација да ће све банке у Србији бити обавезне да клијентима издају националну Дина картицу. Молимо Вас да нам одговорите на неколико питања, како бисмо прецизније информисали читаоце Политике: Да ли је реч о дебитној картици и да ли ће њено издавање бити бесплатно? Када ће почети издавање ове картице? Да ли ће корисници који сада користе картицу Visa или неку другу картицу везану за текући рачун имати и Дина картицу? Које су погодности националне Дина картице и да ли ће њоме моћи да се плаћа у иностранству? Да ли грађани и даље овом картицом могу у Управи за трезор да без провизије плаћају порез или неке друге услуге? Колико ће коштати месечно одржавање ове картице?
Одговор: Дина на тржишту постоји 15 година и издају је скоро све банке које послују у Србији, у мањој или већој мери. Треба имати у виду да око два милиона корисника текућих рачуна већ има дебитну Дину у свом новчанику.
Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица има за циљ да обезбеди спровођење једне од основних функција Народне банке Србије, а то је обезбеђивање несметаног функционисања платног промета, што је уједно и обавеза свих других савремених централних банака.
Ако се има у виду да значај платних картица на домаћем тржишту непрекидно расте и да се тренутно око 57% свих безготовинских плаћања обави платним картицама, као и чињеница да се 87% тих плаћања обрађује у иностраним платним системима, над којима ниједна институција Републике Србије нема надзор, нити било какав увид у њихов рад – јасно је да постоји системски ризик, на који је Народна банка Србије морала да реагује. Из истог разлога, инострани картични системи су под надзором у свим савременим земљама света, будући да су платни системи део финансијске инфраструктуре од системског значаја јер обрађују велике износе новчаних средстава (тако је и у Европској унији). Упркос томе што је још 2014. године успостављен правни оквир којим се уређује пословање платних система – инострани картични системи нису показали интересовање да се ускладе с њиме.
Зато се новим решењем грађанима Србије гарантује располагање средствима с њиховог текућег рачуна, и то на начин који не може бити нарушен једностраним одлукама било ког система који послује ван територије Републике Србије и самим тим није под надзором ниједне домаће институције, а кроз обавезу банака да сваком кориснику текућег рачуна издају платну картицу за коју се обрада (свичинг, обрачун и поравнање) обавља у земљи. Тренутно, једина картица за коју се обрада обавља у земљи јесте Дина. Интернационални картични системи могу да послују под истим условима под којим то ради Дина у Србији или да наставе да послују на исти начин као и до сада, не прилагођавајући се домаћим правилима, при чему ће банке корисницима издати, као основну картицу, једину надзирану картицу, односно картицу за коју се обрада обавља у земљи, а то је у овом тренутку само Дина. И без икаквих измена од стране интернационалних картичних система, банке могу наставити да издају картице њихових брендова, у броју за који се договоре, али је потребно да кориснику издају макар једну картицу над којом институције Републике Србије имају надзор и гарантују за њен несметан рад. Другим речима, оваквим решењем реализује се законска обавеза Народне банке Србије да у сваком тренутку обезбеди несметано функционисање платног промета у динарима, јер све платне картице врше исту функцију – омогућавају располагање средствима с рачуна. У свакодневним трансакцијама грађани су слободни да користе коју год картицу желе.
Законом је прописано да, уколико банка издаје кориснику текућег рачуна платну картицу, основна платна картица мора бити бесплатна за корисника и обрада трансакција основном платном картицом мора се обављати у земљи. Ако интернационални системи не обезбеде обраду трансакција у Србији, банке ће од августа корисницима текућих рачуна који немају картицу за коју се обрада обавља у земљи почети да издају Дину, будући да је то тренутно једина картица за коју се обрада врши у земљи. Дебитна Дина коју би банке издавале уз текући рачун бесплатна је и, будући да је основна и идентификациона картица издата уз текући рачун, за разлику од кредитних картица, није уобичајено наплаћивање одржавања картице, с тим да је Дина картица и сада бесплатна.
Националном Дина картицом корисници могу подизати новац на свим банкоматима у земљи и плаћати на свим продајним местима на којима је омогућено плаћање картицама у земљи, а, ако банке корисницима издају Дину која се прихвата и у иностранству, могу је користити за плаћање и подизање новца на целокупној глобалној мрежи на којој се прихватају картице Discover и Diners. Значајно је истаћи да грађани само Дином у Управи за трезор без провизије могу платити порезе и друге обавезе према држави.
Уобичајена пракса код свих картичних система јесте плаћање сервисне провизије за коришћење картице на банкоматима друге банке. У питању је провизија коју плаћа банка која је издала картицу (банка издавалац) банци чији банкомат се користи (банци прихватиоцу). Висина сервисне провизије за коришћење картица на банкоматима није регулисана новим законом нити она у пракси зависи од типа картице који се користи. Манипулација готовим новцем, као и одржавање банкомата, изискују знатне трошкове.
Банка издавалац ће одлучити да ли ће сносити трошак провизије коју плаћа банци прихватиоцу или ће свом кориснику наплатити свако коришћење картице на туђем банкомату. Банка издавалац најчешће преноси трошак провизије за подизање готовине на корисника картице. У појединим случајевима, посебно када имају мањи број банкомата у сопственој мрежи, банке омогућују бесплатно коришћење картица на туђим банкоматима, с намером да својим клијентима пруже виши ниво услуге, а таквих примера има и на нашем тржишту.
Да резимирамо, питање плаћања провизије за подизање готовине на банкомату туђе банке од стране корисника картице зависи од пословне политике банке која је издала картицу, а не од картичне шеме, нити типа картице који се користи.
Кабинет гувернера
