20.06.2018.
Pitanja: Objavljena je informacija da će sve banke u Srbiji biti obavezne da klijentima izdaju nacionalnu Dina karticu. Molimo Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja, kako bismo preciznije informisali čitaoce Politike: Da li je reč o debitnoj kartici i da li će njeno izdavanje biti besplatno? Kada će početi izdavanje ove kartice? Da li će korisnici koji sada koriste karticu Visa ili neku drugu karticu vezanu za tekući račun imati i Dina karticu? Koje su pogodnosti nacionalne Dina kartice i da li će njome moći da se plaća u inostranstvu? Da li građani i dalje ovom karticom mogu u Upravi za trezor da bez provizije plaćaju porez ili neke druge usluge? Koliko će koštati mesečno održavanje ove kartice?
Odgovor: Dina na tržištu postoji 15 godina i izdaju je skoro sve banke koje posluju u Srbiji, u manjoj ili većoj meri. Treba imati u vidu da oko dva miliona korisnika tekućih računa već ima debitnu Dinu u svom novčaniku.
Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ima za cilj da obezbedi sprovođenje jedne od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije, a to je obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa, što je ujedno i obaveza svih drugih savremenih centralnih banaka.
Ako se ima u vidu da značaj platnih kartica na domaćem tržištu neprekidno raste i da se trenutno oko 57% svih bezgotovinskih plaćanja obavi platnim karticama, kao i činjenica da se 87% tih plaćanja obrađuje u inostranim platnim sistemima, nad kojima nijedna institucija Republike Srbije nema nadzor, niti bilo kakav uvid u njihov rad – jasno je da postoji sistemski rizik, na koji je Narodna banka Srbije morala da reaguje. Iz istog razloga, inostrani kartični sistemi su pod nadzorom u svim savremenim zemljama sveta, budući da su platni sistemi deo finansijske infrastrukture od sistemskog značaja jer obrađuju velike iznose novčanih sredstava (tako je i u Evropskoj uniji). Uprkos tome što je još 2014. godine uspostavljen pravni okvir kojim se uređuje poslovanje platnih sistema – inostrani kartični sistemi nisu pokazali interesovanje da se usklade s njime.
Zato se novim rešenjem građanima Srbije garantuje raspolaganje sredstvima s njihovog tekućeg računa, i to na način koji ne može biti narušen jednostranim odlukama bilo kog sistema koji posluje van teritorije Republike Srbije i samim tim nije pod nadzorom nijedne domaće institucije, a kroz obavezu banaka da svakom korisniku tekućeg računa izdaju platnu karticu za koju se obrada (svičing, obračun i poravnanje) obavlja u zemlji. Trenutno, jedina kartica za koju se obrada obavlja u zemlji jeste Dina. Internacionalni kartični sistemi mogu da posluju pod istim uslovima pod kojim to radi Dina u Srbiji ili da nastave da posluju na isti način kao i do sada, ne prilagođavajući se domaćim pravilima, pri čemu će banke korisnicima izdati, kao osnovnu karticu, jedinu nadziranu karticu, odnosno karticu za koju se obrada obavlja u zemlji, a to je u ovom trenutku samo Dina. I bez ikakvih izmena od strane internacionalnih kartičnih sistema, banke mogu nastaviti da izdaju kartice njihovih brendova, u broju za koji se dogovore, ali je potrebno da korisniku izdaju makar jednu karticu nad kojom institucije Republike Srbije imaju nadzor i garantuju za njen nesmetan rad. Drugim rečima, ovakvim rešenjem realizuje se zakonska obaveza Narodne banke Srbije da u svakom trenutku obezbedi nesmetano funkcionisanje platnog prometa u dinarima, jer sve platne kartice vrše istu funkciju – omogućavaju raspolaganje sredstvima s računa. U svakodnevnim transakcijama građani su slobodni da koriste koju god karticu žele.
Zakonom je propisano da, ukoliko banka izdaje korisniku tekućeg računa platnu karticu, osnovna platna kartica mora biti besplatna za korisnika i obrada transakcija osnovnom platnom karticom mora se obavljati u zemlji. Ako internacionalni sistemi ne obezbede obradu transakcija u Srbiji, banke će od avgusta korisnicima tekućih računa koji nemaju karticu za koju se obrada obavlja u zemlji početi da izdaju Dinu, budući da je to trenutno jedina kartica za koju se obrada vrši u zemlji. Debitna Dina koju bi banke izdavale uz tekući račun besplatna je i, budući da je osnovna i identifikaciona kartica izdata uz tekući račun, za razliku od kreditnih kartica, nije uobičajeno naplaćivanje održavanja kartice, s tim da je Dina kartica i sada besplatna.
Nacionalnom Dina karticom korisnici mogu podizati novac na svim bankomatima u zemlji i plaćati na svim prodajnim mestima na kojima je omogućeno plaćanje karticama u zemlji, a, ako banke korisnicima izdaju Dinu koja se prihvata i u inostranstvu, mogu je koristiti za plaćanje i podizanje novca na celokupnoj globalnoj mreži na kojoj se prihvataju kartice Discover i Diners. Značajno je istaći da građani samo Dinom u Upravi za trezor bez provizije mogu platiti poreze i druge obaveze prema državi.
Uobičajena praksa kod svih kartičnih sistema jeste plaćanje servisne provizije za korišćenje kartice na bankomatima druge banke. U pitanju je provizija koju plaća banka koja je izdala karticu (banka izdavalac) banci čiji bankomat se koristi (banci prihvatiocu). Visina servisne provizije za korišćenje kartica na bankomatima nije regulisana novim zakonom niti ona u praksi zavisi od tipa kartice koji se koristi. Manipulacija gotovim novcem, kao i održavanje bankomata, iziskuju znatne troškove.
Banka izdavalac će odlučiti da li će snositi trošak provizije koju plaća banci prihvatiocu ili će svom korisniku naplatiti svako korišćenje kartice na tuđem bankomatu. Banka izdavalac najčešće prenosi trošak provizije za podizanje gotovine na korisnika kartice. U pojedinim slučajevima, posebno kada imaju manji broj bankomata u sopstvenoj mreži, banke omogućuju besplatno korišćenje kartica na tuđim bankomatima, s namerom da svojim klijentima pruže viši nivo usluge, a takvih primera ima i na našem tržištu.
Da rezimiramo, pitanje plaćanja provizije za podizanje gotovine na bankomatu tuđe banke od strane korisnika kartice zavisi od poslovne politike banke koja je izdala karticu, a ne od kartične šeme, niti tipa kartice koji se koristi.
Kabinet guvernera
