22/11/2018

Информер – Питањa у вези сa затезном каматом

Питања: Да ли сматрате да је затезна камата од 11% превелика? Зашто је затезна камата у Србији већа него у државама региона? (У Хрватској је 9%, а у Црној Гори 8%.) Зашто је затезна камата већа него било која друга камата?

Одговор: Законом о затезној камати прописано је да се стопа затезне камате на износ дуга у динарима утврђује на годишњем нивоу у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије увећане за осам процентних поена. Притом, треба имати у виду да се приликом обрачуна више не користи конформни метод, као што је то било пре 2012. године, а који је неповољнији за дужнике, већ прост интересни метод, који је за дужнике повољнији. Такође, указујемо на то да је тренутно референтна каматна стопа Народне банке Србије на историјском минимуму и износи 3%.

Законска затезна камата треба да спречи обезвређивање позајмљеног, као и да надокнади штету коју поверилац трпи због неиспуњења обавезе, али и да подстиче дужника да испуни своју обавезу на време. Истовремено, истичемо да је Народна банка Србије заузела јасан став да поверилац у случају доцње може да наплаћује или законску затезну камату или основну камату из уговора, али да не може да наплаћује посебну уговорену камату за случај доцње (у пракси се дешавало да се уговори посебна камата за случај доцње од 50%, па и 100%).

Стопа затезне камате дефинисана је на начин како је то учињено у бројним државама чланицама Европске уније у складу с Директивом која регулише задоцнела плаћања, која предвиђа да је ова стопа најмање осам процентних поена изнад референтне стопе Европске централне банке, за земље које су у зони евра. Тако је, на пример, у Италији ова стопа тренутно 8% (јер је референтна стопа Европске централне банке тренутно 0%), али је и у Србији стопа затезне камате на потраживања у еврима такође 8%. С друге стране, у Бугарској се стопа затезне камате израчунава на основу референтне стопе централне банке те земље увећане за десет процентних поена. 

Кабинет гувернера