22.11.2018.

Informer – Pitanja u vezi sa zateznom kamatom

Pitanja: Da li smatrate da je zatezna kamata od 11% prevelika? Zašto je zatezna kamata u Srbiji veća nego u državama regiona? (U Hrvatskoj je 9%, a u Crnoj Gori 8%.) Zašto je zatezna kamata veća nego bilo koja druga kamata?

Odgovor: Zakonom o zateznoj kamati propisano je da se stopa zatezne kamate na iznos duga u dinarima utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena. Pritom, treba imati u vidu da se prilikom obračuna više ne koristi konformni metod, kao što je to bilo pre 2012. godine, a koji je nepovoljniji za dužnike, već prost interesni metod, koji je za dužnike povoljniji. Takođe, ukazujemo na to da je trenutno referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije na istorijskom minimumu i iznosi 3%.

Zakonska zatezna kamata treba da spreči obezvređivanje pozajmljenog, kao i da nadoknadi štetu koju poverilac trpi zbog neispunjenja obaveze, ali i da podstiče dužnika da ispuni svoju obavezu na vreme. Istovremeno, ističemo da je Narodna banka Srbije zauzela jasan stav da poverilac u slučaju docnje može da naplaćuje ili zakonsku zateznu kamatu ili osnovnu kamatu iz ugovora, ali da ne može da naplaćuje posebnu ugovorenu kamatu za slučaj docnje (u praksi se dešavalo da se ugovori posebna kamata za slučaj docnje od 50%, pa i 100%).

Stopa zatezne kamate definisana je na način kako je to učinjeno u brojnim državama članicama Evropske unije u skladu s Direktivom koja reguliše zadocnela plaćanja, koja predviđa da je ova stopa najmanje osam procentnih poena iznad referentne stope Evropske centralne banke, za zemlje koje su u zoni evra. Tako je, na primer, u Italiji ova stopa trenutno 8% (jer je referentna stopa Evropske centralne banke trenutno 0%), ali je i u Srbiji stopa zatezne kamate na potraživanja u evrima takođe 8%. S druge strane, u Bugarskoj se stopa zatezne kamate izračunava na osnovu referentne stope centralne banke te zemlje uvećane za deset procentnih poena. 

Kabinet guvernera