07/09/2020
Питања : Радим тему о томе зашто киосци не уведу плаћање картицама. Кажу, висока провоизија. Требају ми подаци о Закону, као и колики су трошкови за трговца ако прихвати да уведе ПОС терминале... Да ли су ту урачунате и те међубанкарске наканде и картичарских организација…Знам да су и те провизије снижене, али се власници киоска жале да су и даље превисоке…
Одговор : Специфичност плаћања на киосцима, из угла плаћања платним картицама, су трансакције мале просечне вредности. Трговачка провизија коју трговац плаћа банци прихватиоцу (банци која је омогућила трговцу коришћење ПОС уређаја), у пракси се најчешће уговара као проценат од вредности трансакције и представља приход банке прихватиоца из којег та банка плаћа трошкове трансакције (банка прихватилац плаћа међубанкарску провизију банци која је издала платну картицу, трошкове картичном систему плаћања, трошкове процесирања и друге оперативне трошкове).
Међутим, са трговцима код којих преовлађују трансакције мале вредности, банке прихватиоци уговарају процентуално вишу трговачку накнаду како би надокнадиле високе трошкове по трансакцији интернационалних картичних система (што није случај са националним Динакард системом који има вишеструко ниже трошкове по трансакцији), а у неким случајевима због наведених разлога закључују уговор о прихватању платних картица где је дефинисан фиксни минималан износ трговачке накнаде који трговац плаћа банци независно од вредности трансакције, због чега таква провизија, примењена на трансакцију мале вредности, може да представља значајан трошак по трансакцији за трговце. Када су у питању ПОС терминали - уређаји за прихватање картица на продајним местима - они у зависности од уговора који је трговац закључио са банком могу бити у власништву трговца или у власништву банке прихватиоца, и представљају додатни трошак за трговца.
Као што смо навели, у трговачку накнаду коју трговац плаћа банци прихватиоцу укључени су трошкови међубанкарске накнаде (накнада коју банка пријватилац плаћа банци издаваоцу за сваку извршену трансакцију не трговачком месту), накнаде картичних система и остали оперативни трошкови. Структура тих накнада и трошкова се разликује у зависности од картичног система и банке прихватиоца.
Управо ради снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог Народне банке Србије у јуну 2018. године усвојен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних 1% на 0,2% за трансакције дебитним картицама и на 0,3% за трансакције кредитним картицама. Као резултат тога, просечна уговорена трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. године била је 2%, док је на крају 2019. године, према подацима којима НБС располаже, та провизија износила 1,6%. То значи да је од усвајања овог закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4%, односно за 20% (напомињемо да су у питању просечни износи трговачких провизија и да се она разликује између различитих трговаца и у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца).
Иако су међубанкарске накнаде ограничене законским прописима, поменути закон не уређује висину трошкова картичних система с обзиром да се они не могу ограничити прописом, а значајно се разликују за картице различитих брендова. Будући да трошкови картичних система такође утичу на висину трговачких накнада, у складу са овим законом трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких провизија за картице различитих брендова. Још једна од мера Народне банке Србије у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту јесте да су за национални картични бренд DinaCard дефинисани најнижи трошкови картичног система (вишеструко нижи у односу на трошкове интернационалних картичних система) како би банке могле да уговарају са трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, а са циљем да прихватање ових картица буде што повољније за трговце у земљи, и то нарочито мале трговце.
Имајући у виду наведене ефекте, а с обзиром на то да су прописи којима су ограничене међубанкарске накнаде у примени од децембра 2018. године, у наредном периоду се може очекивати додатно снижавање трговачких провизија и други позитивни ефекти који ће се одразити на популаризацију картичних плаћања у нашој земљи и ширење прихватне мреже. Као један од таквих позитивних ефеката доношења Закона о међубакарским накнадама истичемо ширења мреже ПОС терминала на продајним местима, али и ширење интернет прихватне мреже. Наиме, на крају другог тромесечја 2018. године (дакле, пре ступања закона на снагу), у нашој земљи било је 79.486 ПОС терминала, а на крају другог тромесечја 2020. године 95.170 терминала, што представља раст од близу 15.700 терминала, односно 20%. У погледу прихватне мреже на интернету, на крају другог тромесечја 2018. године, у нашој земљи постојало је 681 виртуелно продајно место, а две године након тога, на крају другог тромесечја 2020. године 1.405 виртуално продајно место, што представља раст од преко 100% - дакле број продајних места на интернету у Републици Србији се удвостручио.
На снижавање трошкова прихватања безготовинских плаћања и проширење прихватне мреже безготовинских плаћања ће свакако утицати и увођење инстант плаћања на продајним местима. Наиме, као што је наведено, за прихватање платних картица су неопходни ПОС терминали, односно скупи уређаји чије коришћење на продајним местима са мањим прометом и ниском просечном трансакцијом није исплативо, док је са друге стране инстант плаћање могуће прихватати на различитим уређајима. Један од канала је и трговачка мобилна апликација која се инсталира на мобилни телефон или таблет и практично нема додатних трошкова за скупе уређаје (претпоставка је да већина продајних места или запослених већ има мобилни телефон). На тај начин и најмањи трговци имају могућност да својим на продајним местима омогуће својим купцима безготовинска плаћања. Додатно, Народна банка Србије је као оператор овог система ниском тарифном политиком за учеснике у систему обезбедила да банке прихватиоци могу да понуде свим трговцима, како великим тако и малим, значајно ниже трговачке накнаде у односу на картична плаћања. На тај начин, без улагања у скупе уређаје, са ниским трошковима процесирања трансакција, а самим тим и нижом трговачком накнадом сада и најмањи трговци попут трафика, пекара, пијачних тезги и сличних привредних субјеката могу прихватати безготовинска плаћања за сваки износ куповине. Тренутно Народна банка Србије, у сарадњи с банкама, спроводи имплементацију инстант плаћања на продајним местимa. У фебруару 2020. омогућено је инстант плаћање код првог трговца на продајним местима Mercator/Roda/iDEA. Неколико банака прихватилаца је завршило сертификацију решења за прихватање инстант плаћања и преко мобилне апликације, тако да сада нуде и ту услугу трговцима, а очекује се да ће у наредном периоду и остале банке завршити сертификацију и понудити ту услугу, пре свега, малим трговцима. Трговци који су већ омогућили прихватање инстант плаћања преко мобилне апликације су Mercator S у возилима за испоруку робе на кућну адресу и Пинк такси у такси возилима тог удружења.
Кабинет гувернера
