07.09.2020.
Pitanja : Radim temu o tome zašto kiosci ne uvedu plaćanje karticama. Kažu, visoka provoizija. Trebaju mi podaci o Zakonu, kao i koliki su troškovi za trgovca ako prihvati da uvede POS terminale... Da li su tu uračunate i te međubankarske nakande i kartičarskih organizacija…Znam da su i te provizije snižene, ali se vlasnici kioska žale da su i dalje previsoke…
Odgovor : Specifičnost plaćanja na kioscima, iz ugla plaćanja platnim karticama, su transakcije male prosečne vrednosti. Trgovačka provizija koju trgovac plaća banci prihvatiocu (banci koja je omogućila trgovcu korišćenje POS uređaja), u praksi se najčešće ugovara kao procenat od vrednosti transakcije i predstavlja prihod banke prihvatioca iz kojeg ta banka plaća troškove transakcije (banka prihvatilac plaća međubankarsku proviziju banci koja je izdala platnu karticu, troškove kartičnom sistemu plaćanja, troškove procesiranja i druge operativne troškove).
Međutim, sa trgovcima kod kojih preovlađuju transakcije male vrednosti, banke prihvatioci ugovaraju procentualno višu trgovačku naknadu kako bi nadoknadile visoke troškove po transakciji internacionalnih kartičnih sistema (što nije slučaj sa nacionalnim Dinakard sistemom koji ima višestruko niže troškove po transakciji), a u nekim slučajevima zbog navedenih razloga zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke naknade koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije, zbog čega takva provizija, primenjena na transakciju male vrednosti, može da predstavlja značajan trošak po transakciji za trgovce. Kada su u pitanju POS terminali - uređaji za prihvatanje kartica na prodajnim mestima - oni u zavisnosti od ugovora koji je trgovac zaključio sa bankom mogu biti u vlasništvu trgovca ili u vlasništvu banke prihvatioca, i predstavljaju dodatni trošak za trgovca.
Kao što smo naveli, u trgovačku naknadu koju trgovac plaća banci prihvatiocu uključeni su troškovi međubankarske naknade (naknada koju banka prijvatilac plaća banci izdavaocu za svaku izvršenu transakciju ne trgovačkom mestu), naknade kartičnih sistema i ostali operativni troškovi. Struktura tih naknada i troškova se razlikuje u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca.
Upravo radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog Narodne banke Srbije u junu 2018. godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1% na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama. Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je 2%, dok je na kraju 2019. godine, prema podacima kojima NBS raspolaže, ta provizija iznosila 1,6%. To znači da je od usvajanja ovog zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20% (napominjemo da su u pitanju prosečni iznosi trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca).
Iako su međubankarske naknade ograničene zakonskim propisima, pomenuti zakon ne uređuje visinu troškova kartičnih sistema s obzirom da se oni ne mogu ograničiti propisom, a značajno se razlikuju za kartice različitih brendova. Budući da troškovi kartičnih sistema takođe utiču na visinu trgovačkih naknada, u skladu sa ovim zakonom trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova. Još jedna od mera Narodne banke Srbije u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu jeste da su za nacionalni kartični brend DinaCard definisani najniži troškovi kartičnog sistema (višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema) kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Imajući u vidu navedene efekte, a s obzirom na to da su propisi kojima su ograničene međubankarske naknade u primeni od decembra 2018. godine, u narednom periodu se može očekivati dodatno snižavanje trgovačkih provizija i drugi pozitivni efekti koji će se odraziti na popularizaciju kartičnih plaćanja u našoj zemlji i širenje prihvatne mreže. Kao jedan od takvih pozitivnih efekata donošenja Zakona o međubakarskim naknadama ističemo širenja mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine (dakle, pre stupanja zakona na snagu), u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju drugog tromesečja 2020. godine 95.170 terminala, što predstavlja rast od blizu 15.700 terminala, odnosno 20%. U pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a dve godine nakon toga, na kraju drugog tromesečja 2020. godine 1.405 virtualno prodajno mesto, što predstavlja rast od preko 100% - dakle broj prodajnih mesta na internetu u Republici Srbiji se udvostručio.
Na snižavanje troškova prihvatanja bezgotovinskih plaćanja i proširenje prihvatne mreže bezgotovinskih plaćanja će svakako uticati i uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima. Naime, kao što je navedeno, za prihvatanje platnih kartica su neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima. Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaje (pretpostavka je da većina prodajnih mesta ili zaposlenih već ima mobilni telefon). Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da svojim na prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja. Dodatno, Narodna banka Srbije je kao operator ovog sistema niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu obezbedila da banke prihvatioci mogu da ponude svim trgovcima, kako velikim tako i malim, značajno niže trgovačke naknade u odnosu na kartična plaćanja. Na taj način, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine. Trenutno Narodna banka Srbije, u saradnji s bankama, sprovodi implementaciju instant plaćanja na prodajnim mestima. U februaru 2020. omogućeno je instant plaćanje kod prvog trgovca na prodajnim mestima Mercator/Roda/iDEA. Nekoliko banaka prihvatilaca je završilo sertifikaciju rešenja za prihvatanje instant plaćanja i preko mobilne aplikacije, tako da sada nude i tu uslugu trgovcima, a očekuje se da će u narednom periodu i ostale banke završiti sertifikaciju i ponuditi tu uslugu, pre svega, malim trgovcima. Trgovci koji su već omogućili prihvatanje instant plaćanja preko mobilne aplikacije su Mercator S u vozilima za isporuku robe na kućnu adresu i Pink taksi u taksi vozilima tog udruženja.
Kabinet guvernera
