12/09/2020
Питања: Грађани су нам се жалили да у појединим трговинским ланцима немају могућност да одложено плаћају чековима својих банака, јер се та погодност не нуди клијентима свих банака. Да ли трговци имају право да не одобравају одложено плаћање за чекове појединих банака? Да ли овакво поступање представља дискриминацију потрошача? Шта потрошач у таквој ситуацији може да уради? Да ли поседујете податке о промету чековима у претходном периоду, на пример за првих шест месеци ове године – колико је чекова исписано, у којој вредности?
Одговор: Према Закону о чеку, чек је средство плаћања који доспева по виђењу. Међутим, код нас чек се користи као инструмент за одложено плаћање, при чему трговац нуди могућност одложеног плаћања на рате. Дакле, ради се о финансијској погодби коју нуди трговац. Примену финансијских погодби коју нуде трговци контролише Министарство трговине туризма и телекомуникација.
Један од основних циљева, а самим тим и обавеза Народне банке Србије, као централне банке Републике Србије, јесте допринос очувању и јачању стабилности финансијског система. Ради потпуног и законитог испуњења овако утврђених и значајних обавеза и одговорности, Народна банка Србије континуирано прати све активности које могу угрозити стабилност финансијског система, без обзира на то да ли те активности предузимају банке или друга привредна друштва и физичка лица. У конкретном случају, Народна банка Србије истиче да све пословне банке у Републици Србији, које, између осталог, издају и чекове, имају дозволе за рад Народне банке Србије и под њеним су сталним надзором, што значи да се све налазе у истоветној правној и чињеничној ситуацији и морају бити једнако третиране. У складу с тим, Народна банка Србије препоручује свим трговцима да своју пословну праксу прилагоде том правном и чињеничном стању.
У пракси, као што трговци не нуде одложено плаћање на рате кредитним картицама свих банака, у складу са својом пословном политиком они нуде одложено плаћање на рате чековима које су издале одређене банке.
Сматрамо да поступак трговца који не прихвата чекове одређене банке може навести на закључак да трговци који поступају на тај начин прикривено квалификују бонитет банака без овлашћења и јасних и транспарентних критеријума. Наведена пракса је спорна пре свега са становишта финансијске стабилности, будући да код потрошача може да изазове погрешну перцепцију да су само банке чије чекове трговци прихватају на одложено плаћање довољно финансијски јаке и стабилне. Поред тога, могло би се протумачити да оваквим поступањем поједини трговци нарушавају репутацију тих банака, које имају дозволу и уредно послују у Републици Србији, што за те трговце представља додатни правни ризик.
Што се тиче броја реализованих трансакција и промету трансакција реализованих чековима у првих шест месеци 2020. године, на основу информација достављених од пружалаца платних услуга, у наведеном периоду чековима је реализовано 3.262.748 трансакција, вредности промета 15.104 милиона динара. Од наведеног броја трансакција, 3.258.700 трансакција, чија је вредност промета 15.092 милиона динара, односи се на плаћање робе и услуга, а 4.048 трансакција, чија је вредност промета 12 милиона динара, односи се на подизање готовог новца.
Указујемо и на то да су корисницима платне картице DinaCard у појединим банкама омогућене посебне погодности, између осталог, плаћање на одложено без накнада и без камате. Плаћање на рате овом картицом има све предности плаћања чековима, с тим што је брже и једноставније.
Када говоримо о евентуалном поступку заштите потрошача, односно купаца у трговинским објектима, истичемо да је та материја уређена Законом о заштити потрошача, за чију примену је задужено надлежно министарство.
Кабинет гувернера
