12.09.2020.
Pitanja: Građani su nam se žalili da u pojedinim trgovinskim lancima nemaju mogućnost da odloženo plaćaju čekovima svojih banaka, jer se ta pogodnost ne nudi klijentima svih banaka. Da li trgovci imaju pravo da ne odobravaju odloženo plaćanje za čekove pojedinih banaka? Da li ovakvo postupanje predstavlja diskriminaciju potrošača? Šta potrošač u takvoj situaciji može da uradi? Da li posedujete podatke o prometu čekovima u prethodnom periodu, na primer za prvih šest meseci ove godine – koliko je čekova ispisano, u kojoj vrednosti?
Odgovor: Prema Zakonu o čeku, ček je sredstvo plaćanja koji dospeva po viđenju. Međutim, kod nas ček se koristi kao instrument za odloženo plaćanje, pri čemu trgovac nudi mogućnost odloženog plaćanja na rate. Dakle, radi se o finansijskoj pogodbi koju nudi trgovac. Primenu finansijskih pogodbi koju nude trgovci kontroliše Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija.
Jedan od osnovnih ciljeva, a samim tim i obaveza Narodne banke Srbije, kao centralne banke Republike Srbije, jeste doprinos očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Radi potpunog i zakonitog ispunjenja ovako utvrđenih i značajnih obaveza i odgovornosti, Narodna banka Srbije kontinuirano prati sve aktivnosti koje mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema, bez obzira na to da li te aktivnosti preduzimaju banke ili druga privredna društva i fizička lica. U konkretnom slučaju, Narodna banka Srbije ističe da sve poslovne banke u Republici Srbiji, koje, između ostalog, izdaju i čekove, imaju dozvole za rad Narodne banke Srbije i pod njenim su stalnim nadzorom, što znači da se sve nalaze u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji i moraju biti jednako tretirane. U skladu s tim, Narodna banka Srbije preporučuje svim trgovcima da svoju poslovnu praksu prilagode tom pravnom i činjeničnom stanju.
U praksi, kao što trgovci ne nude odloženo plaćanje na rate kreditnim karticama svih banaka, u skladu sa svojom poslovnom politikom oni nude odloženo plaćanje na rate čekovima koje su izdale određene banke.
Smatramo da postupak trgovca koji ne prihvata čekove određene banke može navesti na zaključak da trgovci koji postupaju na taj način prikriveno kvalifikuju bonitet banaka bez ovlašćenja i jasnih i transparentnih kriterijuma. Navedena praksa je sporna pre svega sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke čije čekove trgovci prihvataju na odloženo plaćanje dovoljno finansijski jake i stabilne. Pored toga, moglo bi se protumačiti da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu i uredno posluju u Republici Srbiji, što za te trgovce predstavlja dodatni pravni rizik.
Što se tiče broja realizovanih transakcija i prometu transakcija realizovanih čekovima u prvih šest meseci 2020. godine, na osnovu informacija dostavljenih od pružalaca platnih usluga, u navedenom periodu čekovima je realizovano 3.262.748 transakcija, vrednosti prometa 15.104 miliona dinara. Od navedenog broja transakcija, 3.258.700 transakcija, čija je vrednost prometa 15.092 miliona dinara, odnosi se na plaćanje robe i usluga, a 4.048 transakcija, čija je vrednost prometa 12 miliona dinara, odnosi se na podizanje gotovog novca.
Ukazujemo i na to da su korisnicima platne kartice DinaCard u pojedinim bankama omogućene posebne pogodnosti, između ostalog, plaćanje na odloženo bez naknada i bez kamate. Plaćanje na rate ovom karticom ima sve prednosti plaćanja čekovima, s tim što je brže i jednostavnije.
Kada govorimo o eventualnom postupku zaštite potrošača, odnosno kupaca u trgovinskim objektima, ističemo da je ta materija uređena Zakonom o zaštiti potrošača, za čiju primenu je zaduženo nadležno ministarstvo.
Kabinet guvernera
