25/09/2020

Нетачне информације о ставу Народне банке Србије о незаконитости наплате трошкова обраде кредита

Поводом информација које се појављују у медијима о ставу Народне банке Србије о незаконитости наплате трошкова обраде кредита, Народна банка Србије овим путем указује да су овакве информације нетачне и да као такве могу неосновано генерисати ризике који могу имати утицај на стабилност финансијског система.

С тим у вези, Народна банка Србије никад није заузела став да банке немају право на накнаду обраде кредита. Штавише, Законом о заштити корисника финансијских услуга је прописано да уговор о кредиту мора да садржи врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита. Важно је указати на то да накнаде и трошкови у вези са реализацијом кредита (трошкови обраде, праћења и администрирања кредита), које банка наплаћује од корисника, улазе у обрачун ефективне каматне стопе и законска је обавеза банке да исте јасно предочи кориснику у предуговорној фази, односно, искаже их у понуди, како би корисник на транспарентан начин био упознат са свим трошковима који падају на његов терет. Банке су дужне да ефективну каматну стопу обрачунавају на јединствен прописани начин ради поређења истоврсних понуда различитих банака. Оваквим поступањем обезбеђује се да корисник сагледа све обавезе и трошкове које би могао имати у случају доношења одлуке да уговор о кредиту закључи са банком.  

Народна банка Србије са аспекта заштите корисника финансијских услуга, као једне од својих законом утврђених функција, је кроз законодавни оквир прописала обавезу за банке да кориснику пруже потпуне и јасне информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о кредиту, а које обухватају и информације о трошковима које корисник има у вези са кредитом, које банка, у границама прописа и добрих пословних обичаја и у складу са својом пословном политиком, утврђује за пружену услугу. Корисник, на основу информација предочених од банке као друге уговорне стране, а у складу са општим начелима уговорног права -  аутономије воље и слободе уговарања, одлучује да ли ће закључити уговор о кредиту с банком и које све елементе ће тај уговор имати.

Такође, подсећамо да је и Врховни касациони суд у вези с овим питањем, заузео став да „банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да понуда банке садржи јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита. Трошкови обраде кредита и пуштања кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава кориснику у току реализације уговора о кредиту, могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.“. Врховни касациони суд је овакав став заузео, између осталог, и тумачењем одредаба Одлуке о јединственом начину обрачуна и објављивања ефективне каматне стопе на депозите и кредите, која  је  ступила  на  снагу  01.10.2006.  године, а којом су детаљно дефинисани трошкови у вези с одобравањем кредита и обавеза да се сви искажу кроз обрачун ефективне каматне стопе, о чему је суд дао детаљно тумачење у образложењу свог правног става.

Кабинет гувернера