12/01/2021
Питања: Како Народна банка Србије гледа на појаву криптовалута, пре свега биткоина, који је последњих месеци добио узлет на тржишту и промоцију као средство за брзу и лаку зараду? Како ова валута може да утиче на остале, па и нашу монету, као и на банкарски сектор? Шта је савет грађанима – како да се понашају у експанзији биткоина на тржишту? Многи су збуњени шта да раде, да ли да своју штедњу усмеравају у ову валуту или је то можда нека врста коцке, те је боље да се држе штедње у банкама.
Одговор: Став Народне банке Србије по овом питању већ је познат (саопштење за јавност објављено још 2014. године), а то је да грађани приликом улагања средстава у куповину биткоина или његовог коришћења треба да буду опрезни и свесни да то чине на сопствену одговорност и да самостално сносе финансијске ризике који проистичу из тих активности. Народна банка Србије је неколико пута указала на то да биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и да ни централна банка нити други орган јавне власти не гарантују за њихову вредност. Напомињемо да се став Народне банке Србије поводом ових питања није променио ни након што је недавно усвојен Закон о дигиталној имовини, у чијој је изради учествовала Народна банка Србије у сарадњи с Кабинетом председнице Владе Републике Србије и надлежним институцијама, те да виртуелне валуте усвајањем овог закона нису постале законско средство плаћања.
Законом о дигиталној имовини уређује се пословање лица која обављају послове с дигиталном имовином у Републици Србији ради уређивања материје која до сада није била уређена у нашој земљи, осим у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма код пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама. Овим законом се самим тим ствара правна предвидљивост у пословању с дигиталном имовином (чији само један део представљају виртуелне валуте), унапређује пословно и регулаторно окружење и пружа допринос додатној дигитализацији услуга у привреди у Републици Србији, уз адекватно управљање безбедносним и финансијским ризицима који проистичу из природе овог облика имовине. Закон нема за циљ промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области која је знатно шира од виртуелних валута и која до сада није била правно уређена, а све то ради успостављања правне предвидљивости и сигурности.
Напомињемо да је вредност биткоина и других виртуелних валута веома варијабилна, те да, без обзира на тренутни велики пораст вредности биткоина, кретање његове вредности није могуће предвидети, тако да у неком тренутку тако велике осцилације у његовој вредности могу да проузрокују и велике финансијске губитке нашим грађанима.
Најпре бисмо истакли да овде није реч о валути иза које стоји и за коју гарантује централна монетарна власт, већ о врсти приватне дигиталне имовине. Виртуелне валуте немају статус валуте, нити законског средства плаћања. Законом о Народној банци Србије јасно је утврђено да је новчана јединица Републике Србије динар и да се све новчане обавезе из послова закључених у Републици Србији између предузећа, других домаћих правних лица и грађана изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре. Даље, Законом о дигиталној имовини утврђено је да је забрањено плаћање виртуелним валутама и другом дигиталном имовином директним преносом те имовине с потрошача на трговца, а да би потрошач могао да плаћа у виртуелним валутама, неопходно је да трговац (продавац) ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, који има дозволу Народне банке Србије и који преноси трговцу искључиво динаре, а не виртуелне валуте, с обзиром на то да су правна лица и предузетници дужни да послују преко рачуна у динарима. Дакле, када говоримо о биткоину и другим виртуелним валутама, говоримо о врсти дигиталне имовине, а не о валутама или законским средствима плаћања.
Што се тиче утицаја виртуелних валута на финансијски систем, уопштено говорећи он зависи од бројних фактора, између осталог и од обима њихове употребе и степена прихваћености међу корисницима. Када је Република Србија у питању, у овом тренутку не бележимо да биткоин на било који начин утиче на монетарну и финансијску стабилност или банкарски сектор. С тим у вези истакли бисмо да су одређени механизми заштите финансијског сектора предвиђени и новим Законом о дигиталној имовини. Наиме, тим законом је предвиђено да финансијске институције под надзором Народне банке Србије (банке, друштва за осигурање, даваоци финансијског лизинга, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, платне институције, институције електронског новца) не могу у својој имовини имати дигиталну имовину, као ни инструменте повезане с дигиталном имовином, нити улози у капитал тих институција могу бити у дигиталној имовини. Даље, финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу пружати услуге повезане с дигиталном имовином, нити могу бити корисници тих услуга, сем изузетно – у случају услуге чувања и администрирања дигиталне имовине за рачун корисника дигиталне имовине и с тим повезаних услуга, и то само у делу чувања криптографских кључева, које могу да пружају искључиво банке.
Такође, финансијске институције под надзором Народне банке Србије и лица повезана с тим финансијским институцијама не могу бити оснивачи, нити имати директно или индиректно власништво у правном лицу које пружа услуге повезане с дигиталном имовином, а те институције и лица не могу ни учествовати у управљању, нити бити чланови органа тог правног лица или његови заступници, нити могу бити лица која непосредно руководе пословима пружања услуга повезаних с дигиталном имовином у том правном лицу. На крају, нарочито истичемо да финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу прихватати дигиталну имовину као средство обезбеђења.
У сваком случају, Народна банка Србије у оквиру својих законом утврђених надлежности наставља да прати сва дешавања у вези с виртуелним валутама и спремна је да предузме адекватне мере и активности ако у било ком моменту то буде потребно.
Народна банка Србије је више пута званичним саопштењима упозоравала јавност да виртуелне валуте не представљају законско средство плаћања у Републици Србији. Свако ко се одлучи за улагање у биткоин или другу виртуелну валуту чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске ризике који проистичу из тих активности, али и ризике у погледу усклађености с прописима којима се уређује девизно пословање, пореским прописима, прописима из области трговине и др.
Улагање у биткоин више представља врсту инвестиције него штедњу. Требало би да грађани буду свесни да свака инвестиција може довести до добитака, али и до губитака. Где ће неко уложити свој новац, зависи пре свега од личних афинитета, склоности ка ризику и циљева појединаца.
Посебно треба имати у виду да улагање у биткоин и друге виртуелне валуте које не издаје централна банка и за чију вредност не гарантује централна банка, представља ризик и може довести до финансијског губитка, а свако ко улаже у ове валуте или обавља било које друге активности с њима то чини на сопствену одговорност и самостално сноси ризик од губитка.
С тим у вези, указујемо на то да је и Законом о дигиталној имовини (чланом 15) предвиђено да Република Србија, Народна банка Србије, Комисија за хартије од вредности и други надлежни органи и органи јавне власти не гарантују за вредност дигиталне имовине и не сносе одговорност за било коју евентуалну штету и губитке које корисници и други имаоци дигиталне имовине и/или пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином и/или трећа лица претрпе у трансакцијама с дигиталном имовином. Такође, у складу с наведеним законом и пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином дужни су да пре успостављања пословног односа с корисником дигиталне имовине тог корисника обавесте о ризицима обављања трансакција с дигиталном имовином, укључујући ризик од делимичног или потпуног губитка новчаних средстава, односно друге имовине, као и о томе да се на трансакције с дигиталном имовином не примењују прописи којима се уређује осигурање депозита или заштита инвеститора.
Ако неко жели да орочи своју уштеђевину практично без ризика, онда је класичан вид штедње у банкама боља опција. Према подацима Народне банке Србије, последњих година динарска и девизна штедња расту, при чему је раст динарске штедње динамичнији. Према оперативним подацима, динарска штедња је крајем децембра 2020. године достигла износ од 93,0 милијарди динара, што представља њен највиши ниво до сада. Током 2020. године динарска штедња је, упркос деловању негативних економских ефеката проузрокованих вирусом корона, повећана за 13,4 милијарде динара, односно за 16,9%. Девизна штедња је крајем децембра 2020. године износила 11,4 милијарде евра (оперативни подаци) и у претходној години дана повећана је за 629,2 милиона евра, односно за 5,8%. Каматне стопе на динарску штедњу су веће од каматних стопа на штедњу у еврима (која чини највећи део девизне штедње), што, уз релативну стабилност девизног курса, ниску и стабилну инфлацију и повољан порески третман динарске штедње, чини динарску штедњу исплативијом од штедње у еврима.
Приликом одлуке о томе где уложити свој новац, грађани треба да имају на уму да су штедни улози до 50.000 евра осигурани, док улагање у биткоин (или другу активу, попут акција) ни на који начин није осигурано, те стога носи већи ризик. Још једна предност полагања новца на штедни рачун у банци у односу на улагање у биткоин јесте то што је принос унапред познат, односно познато је с којим новцем ће штедиша располагати по истеку периода штедње. У случају улагања у биткоин крајњи принос није унапред познат и зависи од више фактора, који се не могу предвидети. Иако је потенцијални принос на улагање у биткоин у неком тренутку можда већи, треба имати у виду и то да се уложена средства могу делимично или потпуно изгубити.
Кабинет гувернера
