25/04/2021
Питања: Колико је убрзана дигитална трансформација у банкарском сектору? Колико се повећао број, а колико износ таквих трансакција (за целу 2020)? Да ли се то повољно одразило на грађане (снижење цена трансакција, већи број места за картично плаћање...)?
Одговор: Дигитализација је последњих година присутна у свим сферама друштва, па и у сектору банкарства. Када говоримо о банкарском сектору у Републици Србији, у последње време банке су се преоријентисале на дигиталне канале комуникације с корисницима и понуду услуга које почивају на коришћењу нових технологија. Дигитализација је нарочито присутна на тржишту платних услуга. Томе су знатно допринели прописи које је Народна банка Србије донела током последњих година, а који омогућавају да у Републици Србији идемо у корак с најновијим светским дешавањима на пољу пружања платних услуга, а понекад и испред њих. Данас корисници платних услуга могу да уговарају коришћење финансијских услуга на даљину, да брзо и једноставно плаћају своје рачуне, купују на интернету или безготовински плаћају најсавременијим методама на физичким продајним местима. Доношењем Одлуке о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације и применом Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, који је усвојен на предлог Народне банке Србије, створили смо неопходне услове да се клијент идентификује и без одласка у пословне просторије финансијске институције – коришћењем видео-идентификације. На сајту Народне банке Србије доступна је Листа обвезника под надзором Народне банке Србије који су доставили обавештење и уредну документацију којом се доказује да су испуњени услови за видео-идентификацију (за сада су то учиниле три банке, једна институција електронског новца и један учесник на тржишту осигурања).
Народна банка Србије посебну пажњу поклања модернизацији платне инфраструктуре. Поред тога што смо још од 2018. године омогућили инстант плаћања путем стандардних канала за плаћање (апликације за електронско и мобилно банкарство, шалтери банака...), инстант плаћања су омогућена и на интернет и физичким продајним местима, као и за плаћање рачуна скенирањем НБС IPS QR кода с рачуна издаваоца, а ускоро ће бити омогућен и инстант пренос новца само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца (без потребе да онај ко иницира трансакцију зна броj рачуна корисника), што ће, верујемо, додатно допринети расту броја безготовинских трансакција. Од почетка рада IPS НБС система, закључно с подацима за 19. април 2021. године, реализоване су чак 43.412.492 трансакције, укупне вредности 415.104.378.959,42 динара.
Према достављеним подацима пружалаца платних услуга, у току 2020. године настављен је тренд раста броја корисника електронског и мобилног банкарства, па је тако на крају четвртог тромесечја 2019. године 2.748.395 корисника (физичких и правних лица и предузетника) с пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу електронског банкарства, а на крају четвртог тромесечја 2020. године – 3.156.041 корисник, што представља повећање од 14,83%. У истом периоду повећао се број корисника који с пружаоцем платних услуга имају уговорену услугу мобилног банкарства за 26,99%, са 1.702.767 корисника на крају четвртог тромесечја 2019. године на 2.162.362 на крају четвртог тромесечја 2020. године.
Раст је забележен и када је реч о самој употреби мобилног и електронског банкарства – раст и у броју трансакција, и у вредности обављених трансакција. У 2020. години у односу на 2019. годину укупно повећање броја извршених трансакција (физичких и правних лица и предузетника) употребом мобилног банкарства износи 50,77%, а када је реч о коришћењу електронског банкарства 4,05%. У апсолутним износима, број трансакција извршених употребом мобилног банкарства од стране корисника (физичких и правних лица и предузетника) порастао је у посматраном периоду са 25.076.935 трансакција (укупне вредности 326.008 милиона динара) на 37.809.125 трансакција (укупне вредности 519.917 милиона динара). Када је реч о електронском банкарству, број трансакција извршених употребом електронског банкарства од стране корисника (физичких и правних лица и предузетника) порастао је у посматраном периоду са 137.829.656 трансакција (укупне вредности 21.087.759 милиона динара) на 143.414.962 трансакције (укупне вредности 22.386.345 милиона динара).
Знатно је порастао и број трансакција куповине робе и услуга на интернету картицама и електронским новцем. Тако је у 2020. извршено укупно 21.206.889 трансакција куповине робе и услуга картицама и електронским новцем на интернету у свим валутама, што је за 61,86% више него у 2019. години. Овај раст је још значајнији ако посматрамо само трансакције у динарима – у 2020. години остварено је 14.316.356 трансакција у динарима, што је за 103,76% више од броја трансакција остварених у 2019. години.
Такође, број уговора о финансијским услугама закључених на даљину између корисника финансијских услуга и банака у 2020. години већи је за преко 25 хиљада од броја ових уговора закључених у току 2019. године.
Дигитализација финансијских услуга доноси бројне користи за грађане и привреду, које се првенствено огледају у једноставнијем, бржем и комфорнијем извршавању услуга, чиме се штеди и време и енергија и снижавају се трошкови.
Поред Закона о изменама и допунама Закона о платним услугама, на предлог Народне банке Србије 2018. године усвојен је још један веома значајан закон – Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица.
Ефекти Закона о међубанкарским накнадама огледају се превасходно у снижавању трговачких накнада. Пре доношења овог закона, просечна трговачка накнада за прихватање картица на физичким продајним местима износила је око 2%, док је на интернет продајним местима била знатно виша. Према подацима којима располаже Народна банка Србије, ова накнада на крају четвртог тромесечја 2020. године износила је 1,16% за прихватање картица на POS терминалима на продајним местима и 1,26% за прихватање картица на интернету. Као што је било и очекивано, у Републици Србији расте број POS терминалa – са 88.009 на крају 2018. године на 91.245 на крају 2019. године, да би на крају 2020. године број POS терминала у Републици Србији износио 97.751. Истовремено, бележимо и раст броја виртуелних продајних места, са 741 на крају 2018. године на 1.139 на крају 2019. године, а овај број је наставио да расте и у 2020. години – на крају 2020. године било је 2.013 виртуелних продајних места, што представља раст од 76,73% у односу на крај 2019. године. Из претходно наведеног, може се видети да су трговачке накнаде за прихватање платних картица снижене, што се, између осталог, одразило и на интернет продајна места и проузроковало раст интернет прихватне мреже, а очекујемо да ће овај раст бити настављен и у наредном периоду.
Паралелно с растом прихватне мреже за картична плаћања, расте и прихватна мрежа за инстант плаћања, захваљујући бројним предностима које корисницима и трговцима обезбеђују инстант плаћања. Инстант плаћање је за сада омогућено на преко 2000 наплатних места, нпр. на продајним местима једног од највећих малопродајних трговинских ланаца (Mercator S, Roda, Idea), као и на уређајима у свим возилима за достављање робе купљене онлајн у овом трговачком ланцу, продајним местима компaније НИС а.д. и возилима Pink Taxi-ја. У овом тренутку, неколико великих трговинских ланаца, у сарадњи са својим банкама прихватиоцима, ради на имплементацији инстант плаћања на продајним местима, док се посебне активности спроводе на продајним местима која до сада нису имала безготовинска плаћања, нпр. пијаце и киосци.
Инстант плаћања на интернет продајним местима трговаца омогућиле су велике књижаре, као што су Laguna и Vulkan, навећи сајт за оглашавање половних возила Polovni automobili, продавнице технике (Gigatron, Tehnomanija, Win Win и др.), као и друге онлајн продавнице.
Поред тога, бројне компаније које издају велики број месечних рачуна започеле су са штампањем НБС IPS QR кодова на рачунима за своје услуге, које клијенти могу лако и брзо да плате помоћу опције „IPS skeniraj”, без уписивања података у налог за плаћање. Да на својим фактурама штампају НБС IPS QR код и тиме поједноставе плаћање својим пословним партнерима, могу сва предузећа, јер је Народна банка Србије на својој интернет презентацији обезбедила одговарајући генератор и валидатор за ове кодове.
Када је реч о висини накнада које наплаћују пружаоци платних услуга, битно је истаћи да оне спадају у домен пословне политике пружаоца платне услуге, којом они одређују своју конкурентску позицију, и да као такве зависе од бројних фактора које пружалац узима у обзир приликом формирања висине накнаде. Иако Народна банка Србије не утиче директно на висину ових накнада, као ни било која друга централна банка у свету, континуирано радимо на томе да све накнаде које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима буду транспарентно и јасно приказане, како би корисници поседовали све неопходне информације које ће им помоћи да се определе за пружаоца платне услуге. Овоме су посебно допринеле измене и допуне Закона о платним услугама, усвојене 2018. године, захваљујући којима се данас накнаде приказују транспарентније, лакше је упоредити понуду различитих пружалаца платних услуга (упоредни преглед доступан је на сајту Народне банке Србије), прописане су обавезе пружалаца у погледу редовног извештавања корисника о наплаћеним накнадама, олакшана промена пружаоца платних услуга... Будући да домаће тржиште карактерише велика конкуренција (у Републици Србији тренутно послује 26 банака), банке морају пажљиво да ослушкују потребе клијената, како би ишле у корак с њиховим потребама и како би задржале постојеће и привукле нове клијенте. Уз овако велику конкуренцију на тржишту, императив је пружити што квалитетнију услугу, уз што конкурентнију и за клијента прихватљивију накнаду.
Кабинет гувернера
