25.04.2021.
Pitanja: Koliko je ubrzana digitalna transformacija u bankarskom sektoru? Koliko se povećao broj, a koliko iznos takvih transakcija (za celu 2020)? Da li se to povoljno odrazilo na građane (sniženje cena transakcija, veći broj mesta za kartično plaćanje...)?
Odgovor: Digitalizacija je poslednjih godina prisutna u svim sferama društva, pa i u sektoru bankarstva. Kada govorimo o bankarskom sektoru u Republici Srbiji, u poslednje vreme banke su se preorijentisale na digitalne kanale komunikacije s korisnicima i ponudu usluga koje počivaju na korišćenju novih tehnologija. Digitalizacija je naročito prisutna na tržištu platnih usluga. Tome su znatno doprineli propisi koje je Narodna banka Srbije donela tokom poslednjih godina, a koji omogućavaju da u Republici Srbiji idemo u korak s najnovijim svetskim dešavanjima na polju pružanja platnih usluga, a ponekad i ispred njih. Danas korisnici platnih usluga mogu da ugovaraju korišćenje finansijskih usluga na daljinu, da brzo i jednostavno plaćaju svoje račune, kupuju na internetu ili bezgotovinski plaćaju najsavremenijim metodama na fizičkim prodajnim mestima. Donošenjem Odluke o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je usvojen na predlog Narodne banke Srbije, stvorili smo neophodne uslove da se klijent identifikuje i bez odlaska u poslovne prostorije finansijske institucije – korišćenjem video-identifikacije. Na sajtu Narodne banke Srbije dostupna je Lista obveznika pod nadzorom Narodne banke Srbije koji su dostavili obaveštenje i urednu dokumentaciju kojom se dokazuje da su ispunjeni uslovi za video-identifikaciju (za sada su to učinile tri banke, jedna institucija elektronskog novca i jedan učesnik na tržištu osiguranja).
Narodna banka Srbije posebnu pažnju poklanja modernizaciji platne infrastrukture. Pored toga što smo još od 2018. godine omogućili instant plaćanja putem standardnih kanala za plaćanje (aplikacije za elektronsko i mobilno bankarstvo, šalteri banaka...), instant plaćanja su omogućena i na internet i fizičkim prodajnim mestima, kao i za plaćanje računa skeniranjem NBS IPS QR koda s računa izdavaoca, a uskoro će biti omogućen i instant prenos novca samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca (bez potrebe da onaj ko inicira transakciju zna broj računa korisnika), što će, verujemo, dodatno doprineti rastu broja bezgotovinskih transakcija. Od početka rada IPS NBS sistema, zaključno s podacima za 19. april 2021. godine, realizovane su čak 43.412.492 transakcije, ukupne vrednosti 415.104.378.959,42 dinara.
Prema dostavljenim podacima pružalaca platnih usluga, u toku 2020. godine nastavljen je trend rasta broja korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva, pa je tako na kraju četvrtog tromesečja 2019. godine 2.748.395 korisnika (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika) s pružaocem platnih usluga imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a na kraju četvrtog tromesečja 2020. godine – 3.156.041 korisnik, što predstavlja povećanje od 14,83%. U istom periodu povećao se broj korisnika koji s pružaocem platnih usluga imaju ugovorenu uslugu mobilnog bankarstva za 26,99%, sa 1.702.767 korisnika na kraju četvrtog tromesečja 2019. godine na 2.162.362 na kraju četvrtog tromesečja 2020. godine.
Rast je zabeležen i kada je reč o samoj upotrebi mobilnog i elektronskog bankarstva – rast i u broju transakcija, i u vrednosti obavljenih transakcija. U 2020. godini u odnosu na 2019. godinu ukupno povećanje broja izvršenih transakcija (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika) upotrebom mobilnog bankarstva iznosi 50,77%, a kada je reč o korišćenju elektronskog bankarstva 4,05%. U apsolutnim iznosima, broj transakcija izvršenih upotrebom mobilnog bankarstva od strane korisnika (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika) porastao je u posmatranom periodu sa 25.076.935 transakcija (ukupne vrednosti 326.008 miliona dinara) na 37.809.125 transakcija (ukupne vrednosti 519.917 miliona dinara). Kada je reč o elektronskom bankarstvu, broj transakcija izvršenih upotrebom elektronskog bankarstva od strane korisnika (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika) porastao je u posmatranom periodu sa 137.829.656 transakcija (ukupne vrednosti 21.087.759 miliona dinara) na 143.414.962 transakcije (ukupne vrednosti 22.386.345 miliona dinara).
Znatno je porastao i broj transakcija kupovine robe i usluga na internetu karticama i elektronskim novcem. Tako je u 2020. izvršeno ukupno 21.206.889 transakcija kupovine robe i usluga karticama i elektronskim novcem na internetu u svim valutama, što je za 61,86% više nego u 2019. godini. Ovaj rast je još značajniji ako posmatramo samo transakcije u dinarima – u 2020. godini ostvareno je 14.316.356 transakcija u dinarima, što je za 103,76% više od broja transakcija ostvarenih u 2019. godini.
Takođe, broj ugovora o finansijskim uslugama zaključenih na daljinu između korisnika finansijskih usluga i banaka u 2020. godini veći je za preko 25 hiljada od broja ovih ugovora zaključenih u toku 2019. godine.
Digitalizacija finansijskih usluga donosi brojne koristi za građane i privredu, koje se prvenstveno ogledaju u jednostavnijem, bržem i komfornijem izvršavanju usluga, čime se štedi i vreme i energija i snižavaju se troškovi.
Pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, na predlog Narodne banke Srbije 2018. godine usvojen je još jedan veoma značajan zakon – Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.
Efekti Zakona o međubankarskim naknadama ogledaju se prevashodno u snižavanju trgovačkih naknada. Pre donošenja ovog zakona, prosečna trgovačka naknada za prihvatanje kartica na fizičkim prodajnim mestima iznosila je oko 2%, dok je na internet prodajnim mestima bila znatno viša. Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, ova naknada na kraju četvrtog tromesečja 2020. godine iznosila je 1,16% za prihvatanje kartica na POS terminalima na prodajnim mestima i 1,26% za prihvatanje kartica na internetu. Kao što je bilo i očekivano, u Republici Srbiji raste broj POS terminala – sa 88.009 na kraju 2018. godine na 91.245 na kraju 2019. godine, da bi na kraju 2020. godine broj POS terminala u Republici Srbiji iznosio 97.751. Istovremeno, beležimo i rast broja virtuelnih prodajnih mesta, sa 741 na kraju 2018. godine na 1.139 na kraju 2019. godine, a ovaj broj je nastavio da raste i u 2020. godini – na kraju 2020. godine bilo je 2.013 virtuelnih prodajnih mesta, što predstavlja rast od 76,73% u odnosu na kraj 2019. godine. Iz prethodno navedenog, može se videti da su trgovačke naknade za prihvatanje platnih kartica snižene, što se, između ostalog, odrazilo i na internet prodajna mesta i prouzrokovalo rast internet prihvatne mreže, a očekujemo da će ovaj rast biti nastavljen i u narednom periodu.
Paralelno s rastom prihvatne mreže za kartična plaćanja, raste i prihvatna mreža za instant plaćanja, zahvaljujući brojnim prednostima koje korisnicima i trgovcima obezbeđuju instant plaćanja. Instant plaćanje je za sada omogućeno na preko 2000 naplatnih mesta, npr. na prodajnim mestima jednog od najvećih maloprodajnih trgovinskih lanaca (Mercator S, Roda, Idea), kao i na uređajima u svim vozilima za dostavljanje robe kupljene onlajn u ovom trgovačkom lancu, prodajnim mestima kompanije NIS a.d. i vozilima Pink Taxi-ja. U ovom trenutku, nekoliko velikih trgovinskih lanaca, u saradnji sa svojim bankama prihvatiocima, radi na implementaciji instant plaćanja na prodajnim mestima, dok se posebne aktivnosti sprovode na prodajnim mestima koja do sada nisu imala bezgotovinska plaćanja, npr. pijace i kiosci.
Instant plaćanja na internet prodajnim mestima trgovaca omogućile su velike knjižare, kao što su Laguna i Vulkan, naveći sajt za oglašavanje polovnih vozila Polovni automobili, prodavnice tehnike (Gigatron, Tehnomanija, Win Win i dr.), kao i druge onlajn prodavnice.
Pored toga, brojne kompanije koje izdaju veliki broj mesečnih računa započele su sa štampanjem NBS IPS QR kodova na računima za svoje usluge, koje klijenti mogu lako i brzo da plate pomoću opcije „IPS skeniraj”, bez upisivanja podataka u nalog za plaćanje. Da na svojim fakturama štampaju NBS IPS QR kod i time pojednostave plaćanje svojim poslovnim partnerima, mogu sva preduzeća, jer je Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji obezbedila odgovarajući generator i validator za ove kodove.
Kada je reč o visini naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, bitno je istaći da one spadaju u domen poslovne politike pružaoca platne usluge, kojom oni određuju svoju konkurentsku poziciju, i da kao takve zavise od brojnih faktora koje pružalac uzima u obzir prilikom formiranja visine naknade. Iako Narodna banka Srbije ne utiče direktno na visinu ovih naknada, kao ni bilo koja druga centralna banka u svetu, kontinuirano radimo na tome da sve naknade koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima budu transparentno i jasno prikazane, kako bi korisnici posedovali sve neophodne informacije koje će im pomoći da se opredele za pružaoca platne usluge. Ovome su posebno doprinele izmene i dopune Zakona o platnim uslugama, usvojene 2018. godine, zahvaljujući kojima se danas naknade prikazuju transparentnije, lakše je uporediti ponudu različitih pružalaca platnih usluga (uporedni pregled dostupan je na sajtu Narodne banke Srbije), propisane su obaveze pružalaca u pogledu redovnog izveštavanja korisnika o naplaćenim naknadama, olakšana promena pružaoca platnih usluga... Budući da domaće tržište karakteriše velika konkurencija (u Republici Srbiji trenutno posluje 26 banaka), banke moraju pažljivo da osluškuju potrebe klijenata, kako bi išle u korak s njihovim potrebama i kako bi zadržale postojeće i privukle nove klijente. Uz ovako veliku konkurenciju na tržištu, imperativ je pružiti što kvalitetniju uslugu, uz što konkurentniju i za klijenta prihvatljiviju naknadu.
Kabinet guvernera
