06/05/2021
Питања: Зашто у мењачницама само приликом куповине и продаје америчких долара траже личну карту, односно личне податке? Да ли је разлог фалсификовање тих новчаница, односно то што је, како кажу, долар најфалсификованија валута на свету? Какви су прописи за продају и куповину других валута? Колико је нађено фалсификованих долара, да ли је нађено више евра или долара?
Одговор: Одлукoм о условима и начину обављања мењачких послова прописано је да је мењач дужан да код сваке продаје новчаница апоена од 50 и 100 америчких долара физичком лицу, у потврду о продаји упише: име и презиме резидента – физичког лица и његов јединствени матични број грађана (ЈМБГ) из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница. Mењач о томе треба да истакне и обавештење на српском и енглеском језику, тако да оно буде видљиво за странке. То значи да, када физичко лице купује новчанице америчког долара у наведеним апоенима, мењач је у обавези да од тог физичког лица, уколико је резидент, затражи на увид његову личну карту, односно уколико је нерезидент, затражи на увид његов пасош. Народна банка Србије је наведеном одлуком прописала обавезу да наведене податке мењач уноси у потврду о продаји искључиво ради заштите физичког лица од фалсификата, ваноптицајних новчаница и сл., с обзиром на то да се фалсификати наведених апоена америчког долара чешће појављују него други апоени америчког долара, односно апоени других валута (евро, швајцарски франак и др.).
Све серије новчаница америчких долара (преко 15), издате од 1928. године, данас су у оптицају. До 2004. године изглед и заштита новчаница долара се нису знатније мењали, новчанице су штампане у само две боје (црна и зелена). До 1990. године новчанице долара имале су само неколико елемената заштите (заштићен папир, боја, штампа). Oд 1990. године уводе се постепено серије с додатим елементима заштите (сигурносна нит, микротекст, водени жиг, оптички променљива боја и др.). Од 2004. године амерички долар се први пут штампа техником вишебојне штампе са савременим заштитним елементима (UV, IR, 3D трака и др.). Данас постоји преко 23.000 различитих типова фалсификата доларских новчаница, с различитим карактеристикама које додељује америчка тајна служба, а најчешћи и најуспешнији су фалсификовани апоени од 50 и 100, серије од 1981. до 2003. године, евидентирани као опасни фалсификати (супердолар).
Што се тиче осталих валута, прописано је да је мењач дужан да код сваке продаје ефективе физичком лицу, ако физичко лице то захтева, у потврди о продаји упише горе наведене податке (име и презиме резидента – физичког лица и његов ЈМБГ из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница).
Током 2020. године, експертизом новчаница под сумњом да су фалсификоване, утврђено је 815 комада фалсификованих новчаница евра, углавном апоена од 50 и 100, и 46 комада фалсификованих новчаница америчког долара, и то 45 комада апоена од 100 и један комад апоена од 50. У фебруару 2020. године, полиција је запленила преко 20.000 комада фалсификованих новчаница америчког долара апоена од 100, и то пре него што су фалсификатори успели да их ставе у оптицај, због чега ови фалсификати нису ушли у званичну статистику фалсификата откривених у 2020. години.
Кабинет гувернера
