06/05/2021
Питање: Да ли је од почетка пандемије дошло до промена у рочној структури штедње становништва и на који начин се те промене манифестују (да ли се више штеди по виђењу, да ли је присутно повећање дугорочних депозита и на који рок)?
Одговор: Штедња становништва у Србији повећана је од почетка 2020. као и у многим земљама Европске уније, упркос кризи изазваној пандемијом вируса корона на глобалном нивоу. То је још један показатељ поверења грађана у стабилност монетарног и финансијског система у нашој земљи. Након знатног раста у 2018. (за 22%) и 2019. (за 30%), динарска штедња је забележила динамичан раст и у 2020. (17%), а он је настављен и у 2021. години – динарска штедња тренутно износи рекордне 96,4 милијарде динара, што је за 3,6% више него крајем прошле године.
Када је реч о рочној структури динарске штедње, доминира краткорочна штедња, с рочношћу до једне године (81,3%, од чега се готово трећина односи на штедњу по виђењу), док се мањи део (18,7%) динарске штедње односи на дугорочну штедњу, орочену на рокове преко једне године. При томе, у поређењу с крајем 2019, учешће краткорочне штедње знатније је повећано на рачун дугорочне штедње (за 9,6 п.п.), што у великој мери представља уобичајено (циклично) кретање у вези са ефектом преступне (2020) године. Наиме, у годинама које претходе преступним годинама (почев од 1. марта 2011, 2015. и 2019. године закључно са 28. фебруаром наредних година) годишње орочавање штедње подразумева орочавање на рок од 366 дана, што се статистички рефлектује на (привремени) раст дугорочне штедње, а самим тим и њеног учешћа у укупној штедњи. У наредним годинама (почев од 1. марта 2020, 2016. и 2012) бележе се супротна кретања, с обзиром на то да се штедња орочена на годину дана статистички приказује као краткорочна штедња (до 365 дана).
Посматрано по појединачним рочностима, знатнији раст динарске штедње, осим код штедње на рок од шест до дванаест месеци (који делом рефлектује поменути ефекат преступне године), био је карактеристичан за штедњу по виђењу, која је у протеклој години дана (закључно с крајем марта 2021) повећана за 5,4 милијарде динара и чини 27% укупне штедње. Од 2020. године бележи се и раст штедње положене на рокове преко две године (2,5 милијарди динара), што је делом резултат повољнијих каматних стопа које банке нуде у односу на штедњу осталих рочности (у просеку 3,4% у фебруару 2021, наспрам 2,0%, колико је износила просечна каматна стопа на орочену динарску штедњу до две године), али и потврда поверења грађана у макроекономску и финансијску стабилност.
Када је у питању рочна структура девизних депозита становништва, последњих неколико година доминирају депозити по виђењу (70% укупне девизне штедње), a тренд раста оваквог вида штедње настављен је и током трајања пандемије – у последњој години дана удео штедних улога штедње по виђењу повећан је за 3,6 п.п. Такође, од почетка пандемије повећано је и учешће депозита орочених на период од шест месеци до годину дана за 4,1 п.п. (14,7% укупне девизне штедње). Када је реч о депозитима рочности преко годину дана, они чине свега 13,5% укупне девизне штедње, при чему је у последњој години дана највише смањено учешће депозита рочности од једне до две године (за 5,5 п.п.), услед већ поменутог ефекта преступне године.
Питање: Каква је ситуација с кретањем и структуром штедње у другим валутама (фунта, долари, швајцарци)?
Одговор: Валутна структура положених девизних депозита није претрпела значајније промене у претходном периоду. Од укупног износа девизне штедње, убедљиво највећи део односи се на депозите положене у еврима (91%), док када је реч о другим валутама, знатнији износ штедње држи се само у америчким доларима и швајцарским францима (по 4%), док се преосталих 1% (противвредност 117 милиона евра) односи на девизне депозите у осталим валутама.
Питање: Колико су штедне навике током ове пандемије упоредиве с навикама за време кризе из 2008. године?
Одговор: Уочи почетка светске финансијске кризе, динарска штедња је практично у континуитету смањивана од октобра 2008. до априла 2009. године (за укупно 15%). Током последњег тромесечја 2008. године искусили смо нагли одлив девизне штедње – она је смањена за 964 милиона еврa, при чему је највеће смањење забележено у октобру – за чак 849 милиона евра.
Потпуно супротно тим кретањима, у Србији је током актуелне пандемије вируса корона забележен раст и динарске, и девизне штедње, што говори о поверењу грађана у стабилност домаћег финансијског система.
Динарска штедња је у овом периоду расте из месеца у месец. Девизна штедња је у протеклој години дана повећана за 946 милиона евра (за 8,8%), достижући тиме нове рекордне нивое и тренутно се налази на нивоу од 11,8 милијарди евра. Посматрано од почетка ове године, девизна штедња повећана је за 322 милиона евра (за 2,8%) и представља стабилан извор средстава домаћег банкарског система.
Питање: Каква је процена Народне банке Србије у погледу даљих кретања каматних стопа на штедњу – када се и да ли може очекивати да ће новац више икада бити скупљи?
Одговор: Кретање каматних стопа на штедњу у највећој мери је опредељено кретањем референтних каматних стопа које одређују централне банке земаља чија валута је у питању. Тако је кретање каматних стопа на динарску штедњу опредељено кретањем референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. У складу са ублажавањем монетарне политике коју Народна банка Србује спроводи од маја 2013. године, каматне стопе на динарске депозите у протеклих неколико година бележе тренд смањења. При томе, тренд знатног смањења забележен је и код каматних стопа на кредите, с обзиром на снажну повезаност (корелисаност) ове две категорије које се не могу посматрати одвојено, што одражава чињеницу да штедња представља важан извор кредитне активности банака. Тако је ублажавање монетарне политике Народне банке Србије путем смањења референтне каматне стопе довело и до мањих трошкова финансирања привреде и грађана у локалној валути без преузимања валутног ризика.
Када је реч о девизној штедњи, каматне стопе су ниже у односу на оне које банке нуде на динарску штедњу, што је резултат изузетно ниских каматних стопа на међународном финансијском тржишту.
Кретање каматних стопа на динарску, као и на девизну штедњу, у наредном периоду зависиће од будућих дешавања на финансијском тржишту, односно предстојећих одлука Народне банке Србије, као и водећих централних банака (најпре Европске централне банке, будући да највећи део девизне штедње чине депозити који се држе у еврима).
Питање: Како објашњавате појаву да каматне стопе на штедњу никада нису биле ниже, а да истовремено штедња грађана достиже максимуме?
Одговор: Захваљујући стабилности цена, релативној стабилности курса динара према евру и финансијској стабилности, које је, под утицајем благовремено донетих мере Народне банке Србије и Владе Републике Србије, очувано и за време пандемије вируса корона, задржано је поверење становништва у домаћу валуту и домаћи финансијски систем. Динарска и девизна штедња становништва у Србији настављају да континуирано расту, достижући нове рекордне нивое, и то у условима релативно ниских каматних стопа на орочену штедњу, што је последица традиционалне склоности становништва да у највећој мери штеди у банкама, уместо да улаже у остале инструменте који су расположиви на финансијском тржишту (попут државних и корпоративних обвезница, власничких хартија од вредности, инвестиционих и пензионих фондова, животног осигурања итд.). При томе, динарска штедња већ дуже време бележи динамичнији раст од девизне штедње, чему, поред поменуте макроекономске стабилности и поверења у динар, доприносе и релативно више каматне стопе на динарску штедњу, као и чињеница да за разлику од девизне, не подлеже опорезивању.
Питање: Колики је тренутно број штедних улога грађана по рочности и броју партија, тачније број штедних улога до 5.000 евра, од 5.000 до10.000 евра, од 10.000 до 50.000 евра, од 50.000 до 100.000 евра, од 100.000 до 250.000 евра и преко милион евра?
Одговор: Упркос светској кризи изазваној вирусом корона, девизна штедња у Србији наставила је да расте и у протеклој години дана порасла је за 952 милиона евра, чиме се тренутно налази на рекордном нивоу од 11,8 милијарди евра.
Када је у питању рочна структура положених девизних депозита, Народна банка Србије не располаже подацима о броју штедних улога грађана, већ структуру девизне штедње по рочности посматра по вредности положених девизних депозита. При томе, у укупној вредности девизне штедње већ дуже време доминирају депозити по виђењу, који чине 70,5% девизне штедње, након којих следе депозити рочности између шест месеци и годину дана (14,6%). Депозити орочени на дужи временски период, преко годину дана, учествују у девизној штедњи са свега 13,5%, при чему је највише депозита орочених на период од две до пет година (8,4% укупне девизне штедње).
Сагласно регулативи, банке достављају Народној банци Србије податке о броју штедних партија које су, према висини штедних улога, категоризоване у осам група (до 500 евра, од 500 до 3.000 евра, од 3.000 до 10.000 евра, од 10.000 евра до 25.000 евра, од 25.000 евра до 50.000 евра, од 50.000 евра до 100.000 евра, од 100.000 евра до 500.000 евра и преко 500.000 евра). Према последњим расположивим подацима, забележено је укупно 5,1 милион штедних партија, док просечан износ девизне штедње по партији износи 2.325 евра.
Посматрано по броју штедних улога, у структури девизне штедње доминирају такозвани „ситни” улози, па је тако највише улога вредности до 500 евра (80,6% укупног броја улога, односно 4,1 милион партија). Међутим, они по вредности учествују са свега 0,8% у укупној девизној штедњи (97 милиона евра). Посматрано по вредности, готово половину укупне девизне штедње чине улози вредности између 10.000 евра и 50.000 евра. Када је реч о већим штедним улозима, улога чија је вредност између 100.000 евра и 500.000 евра има 8.791 и они по вредности чине 12,7% укупне девизне штедње (1,5 милијарди евра), док улога вредности преко 500.000 евра има свега 530 и они по вредности чине 5,1% укупне девизне штедње (604 милиона евра).
У претходној години дана забележен је раст броја улога за 123.017 партија, као и повећање просечног износа девизне штедње по партији, који је у истом периоду претходне године износио 2.190 евра по партији.
Кабинет гувернера
