06.05.2021.
Pitanje: Da li je od početka pandemije došlo do promena u ročnoj strukturi štednje stanovništva i na koji način se te promene manifestuju (da li se više štedi po viđenju, da li je prisutno povećanje dugoročnih depozita i na koji rok)?
Odgovor: Štednja stanovništva u Srbiji povećana je od početka 2020. kao i u mnogim zemljama Evropske unije, uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusa korona na globalnom nivou. To je još jedan pokazatelj poverenja građana u stabilnost monetarnog i finansijskog sistema u našoj zemlji. Nakon znatnog rasta u 2018. (za 22%) i 2019. (za 30%), dinarska štednja je zabeležila dinamičan rast i u 2020. (17%), a on je nastavljen i u 2021. godini – dinarska štednja trenutno iznosi rekordne 96,4 milijarde dinara, što je za 3,6% više nego krajem prošle godine.
Kada je reč o ročnoj strukturi dinarske štednje, dominira kratkoročna štednja, s ročnošću do jedne godine (81,3%, od čega se gotovo trećina odnosi na štednju po viđenju), dok se manji deo (18,7%) dinarske štednje odnosi na dugoročnu štednju, oročenu na rokove preko jedne godine. Pri tome, u poređenju s krajem 2019, učešće kratkoročne štednje znatnije je povećano na račun dugoročne štednje (za 9,6 p.p.), što u velikoj meri predstavlja uobičajeno (ciklično) kretanje u vezi sa efektom prestupne (2020) godine. Naime, u godinama koje prethode prestupnim godinama (počev od 1. marta 2011, 2015. i 2019. godine zaključno sa 28. februarom narednih godina) godišnje oročavanje štednje podrazumeva oročavanje na rok od 366 dana, što se statistički reflektuje na (privremeni) rast dugoročne štednje, a samim tim i njenog učešća u ukupnoj štednji. U narednim godinama (počev od 1. marta 2020, 2016. i 2012) beleže se suprotna kretanja, s obzirom na to da se štednja oročena na godinu dana statistički prikazuje kao kratkoročna štednja (do 365 dana).
Posmatrano po pojedinačnim ročnostima, znatniji rast dinarske štednje, osim kod štednje na rok od šest do dvanaest meseci (koji delom reflektuje pomenuti efekat prestupne godine), bio je karakterističan za štednju po viđenju, koja je u protekloj godini dana (zaključno s krajem marta 2021) povećana za 5,4 milijarde dinara i čini 27% ukupne štednje. Od 2020. godine beleži se i rast štednje položene na rokove preko dve godine (2,5 milijardi dinara), što je delom rezultat povoljnijih kamatnih stopa koje banke nude u odnosu na štednju ostalih ročnosti (u proseku 3,4% u februaru 2021, naspram 2,0%, koliko je iznosila prosečna kamatna stopa na oročenu dinarsku štednju do dve godine), ali i potvrda poverenja građana u makroekonomsku i finansijsku stabilnost.
Kada je u pitanju ročna struktura deviznih depozita stanovništva, poslednjih nekoliko godina dominiraju depoziti po viđenju (70% ukupne devizne štednje), a trend rasta ovakvog vida štednje nastavljen je i tokom trajanja pandemije – u poslednjoj godini dana udeo štednih uloga štednje po viđenju povećan je za 3,6 p.p. Takođe, od početka pandemije povećano je i učešće depozita oročenih na period od šest meseci do godinu dana za 4,1 p.p. (14,7% ukupne devizne štednje). Kada je reč o depozitima ročnosti preko godinu dana, oni čine svega 13,5% ukupne devizne štednje, pri čemu je u poslednjoj godini dana najviše smanjeno učešće depozita ročnosti od jedne do dve godine (za 5,5 p.p.), usled već pomenutog efekta prestupne godine.
Pitanje: Kakva je situacija s kretanjem i strukturom štednje u drugim valutama (funta, dolari, švajcarci)?
Odgovor: Valutna struktura položenih deviznih depozita nije pretrpela značajnije promene u prethodnom periodu. Od ukupnog iznosa devizne štednje, ubedljivo najveći deo odnosi se na depozite položene u evrima (91%), dok kada je reč o drugim valutama, znatniji iznos štednje drži se samo u američkim dolarima i švajcarskim francima (po 4%), dok se preostalih 1% (protivvrednost 117 miliona evra) odnosi na devizne depozite u ostalim valutama.
Pitanje: Koliko su štedne navike tokom ove pandemije uporedive s navikama za vreme krize iz 2008. godine?
Odgovor: Uoči početka svetske finansijske krize, dinarska štednja je praktično u kontinuitetu smanjivana od oktobra 2008. do aprila 2009. godine (za ukupno 15%). Tokom poslednjeg tromesečja 2008. godine iskusili smo nagli odliv devizne štednje – ona je smanjena za 964 miliona evra, pri čemu je najveće smanjenje zabeleženo u oktobru – za čak 849 miliona evra.
Potpuno suprotno tim kretanjima, u Srbiji je tokom aktuelne pandemije virusa korona zabeležen rast i dinarske, i devizne štednje, što govori o poverenju građana u stabilnost domaćeg finansijskog sistema.
Dinarska štednja je u ovom periodu raste iz meseca u mesec. Devizna štednja je u protekloj godini dana povećana za 946 miliona evra (za 8,8%), dostižući time nove rekordne nivoe i trenutno se nalazi na nivou od 11,8 milijardi evra. Posmatrano od početka ove godine, devizna štednja povećana je za 322 miliona evra (za 2,8%) i predstavlja stabilan izvor sredstava domaćeg bankarskog sistema.
Pitanje: Kakva je procena Narodne banke Srbije u pogledu daljih kretanja kamatnih stopa na štednju – kada se i da li može očekivati da će novac više ikada biti skuplji?
Odgovor: Kretanje kamatnih stopa na štednju u najvećoj meri je opredeljeno kretanjem referentnih kamatnih stopa koje određuju centralne banke zemalja čija valuta je u pitanju. Tako je kretanje kamatnih stopa na dinarsku štednju opredeljeno kretanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. U skladu sa ublažavanjem monetarne politike koju Narodna banka Srbuje sprovodi od maja 2013. godine, kamatne stope na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina beleže trend smanjenja. Pri tome, trend znatnog smanjenja zabeležen je i kod kamatnih stopa na kredite, s obzirom na snažnu povezanost (korelisanost) ove dve kategorije koje se ne mogu posmatrati odvojeno, što odražava činjenicu da štednja predstavlja važan izvor kreditne aktivnosti banaka. Tako je ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije putem smanjenja referentne kamatne stope dovelo i do manjih troškova finansiranja privrede i građana u lokalnoj valuti bez preuzimanja valutnog rizika.
Kada je reč o deviznoj štednji, kamatne stope su niže u odnosu na one koje banke nude na dinarsku štednju, što je rezultat izuzetno niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.
Kretanje kamatnih stopa na dinarsku, kao i na deviznu štednju, u narednom periodu zavisiće od budućih dešavanja na finansijskom tržištu, odnosno predstojećih odluka Narodne banke Srbije, kao i vodećih centralnih banaka (najpre Evropske centralne banke, budući da najveći deo devizne štednje čine depoziti koji se drže u evrima).
Pitanje: Kako objašnjavate pojavu da kamatne stope na štednju nikada nisu bile niže, a da istovremeno štednja građana dostiže maksimume?
Odgovor: Zahvaljujući stabilnosti cena, relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru i finansijskoj stabilnosti, koje je, pod uticajem blagovremeno donetih mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, očuvano i za vreme pandemije virusa korona, zadržano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem. Dinarska i devizna štednja stanovništva u Srbiji nastavljaju da kontinuirano rastu, dostižući nove rekordne nivoe, i to u uslovima relativno niskih kamatnih stopa na oročenu štednju, što je posledica tradicionalne sklonosti stanovništva da u najvećoj meri štedi u bankama, umesto da ulaže u ostale instrumente koji su raspoloživi na finansijskom tržištu (poput državnih i korporativnih obveznica, vlasničkih hartija od vrednosti, investicionih i penzionih fondova, životnog osiguranja itd.). Pri tome, dinarska štednja već duže vreme beleži dinamičniji rast od devizne štednje, čemu, pored pomenute makroekonomske stabilnosti i poverenja u dinar, doprinose i relativno više kamatne stope na dinarsku štednju, kao i činjenica da za razliku od devizne, ne podleže oporezivanju.
Pitanje: Koliki je trenutno broj štednih uloga građana po ročnosti i broju partija, tačnije broj štednih uloga do 5.000 evra, od 5.000 do10.000 evra, od 10.000 do 50.000 evra, od 50.000 do 100.000 evra, od 100.000 do 250.000 evra i preko milion evra?
Odgovor: Uprkos svetskoj krizi izazvanoj virusom korona, devizna štednja u Srbiji nastavila je da raste i u protekloj godini dana porasla je za 952 miliona evra, čime se trenutno nalazi na rekordnom nivou od 11,8 milijardi evra.
Kada je u pitanju ročna struktura položenih deviznih depozita, Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o broju štednih uloga građana, već strukturu devizne štednje po ročnosti posmatra po vrednosti položenih deviznih depozita. Pri tome, u ukupnoj vrednosti devizne štednje već duže vreme dominiraju depoziti po viđenju, koji čine 70,5% devizne štednje, nakon kojih slede depoziti ročnosti između šest meseci i godinu dana (14,6%). Depoziti oročeni na duži vremenski period, preko godinu dana, učestvuju u deviznoj štednji sa svega 13,5%, pri čemu je najviše depozita oročenih na period od dve do pet godina (8,4% ukupne devizne štednje).
Saglasno regulativi, banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije podatke o broju štednih partija koje su, prema visini štednih uloga, kategorizovane u osam grupa (do 500 evra, od 500 do 3.000 evra, od 3.000 do 10.000 evra, od 10.000 evra do 25.000 evra, od 25.000 evra do 50.000 evra, od 50.000 evra do 100.000 evra, od 100.000 evra do 500.000 evra i preko 500.000 evra). Prema poslednjim raspoloživim podacima, zabeleženo je ukupno 5,1 milion štednih partija, dok prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosi 2.325 evra.
Posmatrano po broju štednih uloga, u strukturi devizne štednje dominiraju takozvani „sitni” ulozi, pa je tako najviše uloga vrednosti do 500 evra (80,6% ukupnog broja uloga, odnosno 4,1 milion partija). Međutim, oni po vrednosti učestvuju sa svega 0,8% u ukupnoj deviznoj štednji (97 miliona evra). Posmatrano po vrednosti, gotovo polovinu ukupne devizne štednje čine ulozi vrednosti između 10.000 evra i 50.000 evra. Kada je reč o većim štednim ulozima, uloga čija je vrednost između 100.000 evra i 500.000 evra ima 8.791 i oni po vrednosti čine 12,7% ukupne devizne štednje (1,5 milijardi evra), dok uloga vrednosti preko 500.000 evra ima svega 530 i oni po vrednosti čine 5,1% ukupne devizne štednje (604 miliona evra).
U prethodnoj godini dana zabeležen je rast broja uloga za 123.017 partija, kao i povećanje prosečnog iznosa devizne štednje po partiji, koji je u istom periodu prethodne godine iznosio 2.190 evra po partiji.
Kabinet guvernera
