12/07/2021

Обраћање гувернера на Економском и финансијском дијалогу између Европске уније и земаља Западног Балкана и Турске, 12. јул 2021. године

Добар дан свима,

На почетку, желим да вас поздравим у име Народне банке Србије и да се захвалим јер сте препознали домете наших одговора током пандемије. У својој оцени за Србију наводите да је „утицај кризе изазване пандемијом ковид-19 ублажен снажним основама из преткризног периода”, чему су допринеле и „прудентне политике које су вођене претходних година”. Ја додајем да у Србији нисмо чекали кризу да препознамо значај изградње резерви или да увидимо које су нам развојне шансе. Стратешки смо радили на ширењу базе инвеститора и тржишта, што се одсликава и у вашој оцени да је „смањење робног извоза Србије ублажено распрострањеношћу оствареном у претходном периоду”. Овде је прави моменат да поменем председника Александра Вучића, јер без његових стратешких одлука данас не бисмо могли да говоримо о снажном одговору Србије на пандемију, нити о томе да је у Србији већ у првом тромесечју ове године премашен преткризни ниво бруто домаћег производа.

Оценили сте и да је, „реагујући благовремено и снажно на пандемију, Народна банка Србија донела низ мера како би одржала ценовну стабилност и пружила подршку привреди”. Ја додајем да је Народна банка Србије често била „прво уточиште реакција” којима смо подржали грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу и обезбедили несметано функционисање свих финансијских токова током пандемије. Смањивали смо референтну каматну стопу, обезбеђивали смо динарску и девизну ликвидност, доносили смо олакшице у отплати обавеза, купили смо државне хартије на секундарном тржишту и проширили смо колатерал за монетарне операције. На све то, наша порука је била јасна – на привремене шокове одговарамо привременим мерама.

Који су ефекти мера Народне банке Србије и Владе? Кредитна активност је остала стабилан извор финансирања приватног сектора, а њена валутна, секторска и наменска структура доприносе равномерном опоравку потрошње и инвестиција. Динаризација кредита привреди је за преко девет процентних поена виша у односу на преткризни период. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима смањено је и током пандемије на 3,7%, а банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован. Инфлацију смо очували на ниском нивоу, као и усидрена инфлациона очекивања, а наше пројекције указују на то да ће се инфлација задржати у оквирима циљаног распона и ове године и у средњем року. Дефицит текућег рачуна платног биланса смањен је за преко 37% прошле године, а наше пројекције показују да ће и у средњем року остати знатно испод 5%. Упркос пандемији, нето приливом страних директних инвестиција и током прошле године обезбеђена је покривеност дефицита текућег рачуна од око 1,5 пута. Ово је шеста узастопна година у којој бележимо његову пуну покривеност најстабилнијим приливима, а пројектујемо наставак овог тренда и у годинама које следе. Наравно, ништа се само не одржава. Задатак Народне банке Србије јесте да останемо прва асоцијација на стабилност и поверење.

Поштоване колеге,

Прошле године сам рекла да ћемо током овогодишњег дијалога оцењивати да ли смо као носиоци економске политике „положили тест” и сачували људе и економије. Резултати говоре да јесмо, а период који је пред нама захтева да тако и наставимо. Пред свима нама је богата реформска агенда, а Србија је своју агенду јасно дефинисала и у нашем Програму економских реформи. У мери у којој свакој земљи појединачно буде добро, стварамо основе за још већи заједнички просперитет.

Хвала вам и желим свима добро здравље.

Кабинет гувернера