30/07/2021
Питања: Колику провизију трговци плаћају банкама када потрошач плати рачун картицом? У којим случајевима се власнику радње не исплати електронска наплата рачуна? Постоји ли разлика у провизији код различитих банака? Постоје ли механизми којима Народна банка Србије штити интересе трговаца?
Одговор: Прихватање платних картица на продајним местима трговцима омогућавају банке прихватиоци и трговци им на основу те сарадње плаћају трговачку накнаду. Ради праћења ефеката Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Народна банка Србије прикупља од банака податке о наплаћеној трговачкој накнади коју су трговци платили банкама прихватиоцима. Према тим подацима, просечна наплаћена трговачка накнада за прво тромесечје 2021. године на физичким продајним местима износила је 1,08%, док је на интернет продајним местима износила 1,22% од износа трансакције, с тим да се вредност просечно наплаћене трговачке накнаде снижава из месеца у месец. ПОС терминали, који су неопходни за прихватање платних картица, скупи су уређаји, чије коришћење на продајним местима с мањим прометом и ниском просечном трансакцијом често није исплативо. У случају када трговац наплаћује робу код које има ограничену маржу (нпр. цигарете) или је износ трансакције низак, износ трговачке накнаде може бити већи од саме марже трговца и у том случају трговац не може да прихвата платне картице, јер му практично генеришу губитак код продаје. Народна банка Србије је имплементирала инстант плаћање на продајним местима, за чије прихватање нису неопходни ПОС терминали, већ мобилни телефон, на који се инсталира трговачка мобилна апликација, и трговац практично нема додатних трошкова за скупе уређаје (под претпоставком да већина продајних места или запослених већ има мобилни телефон). На тај начин и најмањи трговци, као што су трафике, пекаре, пијачнe тезге итд., сада имају могућност да на својим продајним местима омогуће купцима безготовинска плаћања без трошкова који прате инсталацију и одржавање ПОС терминала и представљају оптерећење за трговце код којих доминирају трансакције малих износа. У складу са својим тарифницима, картични системи наплаћују различите накнаде банкама и у складу с тим постоји разлика у висини трговачке накнаде коју трговци плаћају банкама за трансакције различитим картицама. Најниже накнаде картичног система су у систему DinaCard – вишеструко ниже од накнада страних картичних система које плаћају домаће банке и за трансакције које се реализују у земљи страним картицама које су издале те банке. Управо због најнижих накнада у националном картичном систему, банке могу да уговарају с трговцима ниже трговачке накнаде за прихватање Дина картице, тако да је прихватање ових картица знатно повољније за трговце, и то нарочито за мале трговце. На предлог Народне банке Србије, у јуну 2018. године усвојен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим је висина међубанкарске накнаде ограничена на 0,2% за трансакције дебитним картицама и 0,3% за трансакције кредитним картицама и снижена с просечних 1%, колико је износила пре доношења Закона, када су је самостално дефинисали картични системи. Као резултат тога, трговачка накнада је знатно снижена, тако да је просечна наплаћена трговачка накнада практично преполовљена од усвајања Закона. Поред тога, Народна банке Србије је за националну Дина картицу дефинисала најниже трошкове картичног система, како би банке могле да уговарају с трговцима ниже трговачке накнаде за прихватање националне картице, с циљем да прихватање ових картица буде што повољније, чиме се утиче на целокупно смањење наплаћене трговачке накнаде на тржишту. Још једна мера Народне банке Србије која утиче на снижавање трошкова прихватања безготовинских плаћања јесте и увођење инстант плаћања на продајним местима. Народна банка Србије, као оператор овог система, ниском тарифном политиком за учеснике у систему обезбедила је да банке прихватиоци могу да понуде свим трговцима, и великим и малим, знатно ниже трговачке накнаде у односу на картична плаћања. Такође, имајући у виду значај националних картичних система за економију сваке државе (првенствено због много нижих накнада и спречавања одливања огромних средстава ван земље по основу трансакција које грађани реализују у својој земљи, које представљају и више од 95% трансакција, али и због потпуне аутономности која обезбеђује грађанима сигурност у располагању сопственим средствима на рачунима, без могућности утицаја глобалних компанија и њихових једнострано донетих одлука), Народна банка Србије континуирано ради на унапређењу система DinaCard, уводећи нове услуге и сервисе, као и најсавременију технологију. Дина картица се издаје с чип технологијом, а у сарадњи с банкама и трговцима, који су препознали значај националне картице и повољности њеног коришћења, уводи се плаћање на рате без камате као квалитетна замена за чек, затим услуга подизања новца уз плаћање робе, као и плаћање на интернету за све кориснике националне картице. Дина картица се зато све више користи, чиме се снижавају трошкови које имају сви у ланцу плаћања – трговци, банке и крајњи корисници, који би иначе плаћали високе трошкове осталих учесника кроз повећану цену робе или високе цене одржавања рачуна и осталих банкарских услуга.
Кабинет гувернера
