30.07.2021.
Pitanja: Koliku proviziju trgovci plaćaju bankama kada potrošač plati račun karticom? U kojim slučajevima se vlasniku radnje ne isplati elektronska naplata računa? Postoji li razlika u proviziji kod različitih banaka? Postoje li mehanizmi kojima Narodna banka Srbije štiti interese trgovaca?
Odgovor: Prihvatanje platnih kartica na prodajnim mestima trgovcima omogućavaju banke prihvatioci i trgovci im na osnovu te saradnje plaćaju trgovačku naknadu. Radi praćenja efekata Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Narodna banka Srbije prikuplja od banaka podatke o naplaćenoj trgovačkoj naknadi koju su trgovci platili bankama prihvatiocima. Prema tim podacima, prosečna naplaćena trgovačka naknada za prvo tromesečje 2021. godine na fizičkim prodajnim mestima iznosila je 1,08%, dok je na internet prodajnim mestima iznosila 1,22% od iznosa transakcije, s tim da se vrednost prosečno naplaćene trgovačke naknade snižava iz meseca u mesec. POS terminali, koji su neophodni za prihvatanje platnih kartica, skupi su uređaji, čije korišćenje na prodajnim mestima s manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom često nije isplativo. U slučaju kada trgovac naplaćuje robu kod koje ima ograničenu maržu (npr. cigarete) ili je iznos transakcije nizak, iznos trgovačke naknade može biti veći od same marže trgovca i u tom slučaju trgovac ne može da prihvata platne kartice, jer mu praktično generišu gubitak kod prodaje. Narodna banka Srbije je implementirala instant plaćanje na prodajnim mestima, za čije prihvatanje nisu neophodni POS terminali, već mobilni telefon, na koji se instalira trgovačka mobilna aplikacija, i trgovac praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaje (pod pretpostavkom da većina prodajnih mesta ili zaposlenih već ima mobilni telefon). Na taj način i najmanji trgovci, kao što su trafike, pekare, pijačne tezge itd., sada imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima omoguće kupcima bezgotovinska plaćanja bez troškova koji prate instalaciju i održavanje POS terminala i predstavljaju opterećenje za trgovce kod kojih dominiraju transakcije malih iznosa. U skladu sa svojim tarifnicima, kartični sistemi naplaćuju različite naknade bankama i u skladu s tim postoji razlika u visini trgovačke naknade koju trgovci plaćaju bankama za transakcije različitim karticama. Najniže naknade kartičnog sistema su u sistemu DinaCard – višestruko niže od naknada stranih kartičnih sistema koje plaćaju domaće banke i za transakcije koje se realizuju u zemlji stranim karticama koje su izdale te banke. Upravo zbog najnižih naknada u nacionalnom kartičnom sistemu, banke mogu da ugovaraju s trgovcima niže trgovačke naknade za prihvatanje Dina kartice, tako da je prihvatanje ovih kartica znatno povoljnije za trgovce, i to naročito za male trgovce. Na predlog Narodne banke Srbije, u junu 2018. godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim je visina međubankarske naknade ograničena na 0,2% za transakcije debitnim karticama i 0,3% za transakcije kreditnim karticama i snižena s prosečnih 1%, koliko je iznosila pre donošenja Zakona, kada su je samostalno definisali kartični sistemi. Kao rezultat toga, trgovačka naknada je znatno snižena, tako da je prosečna naplaćena trgovačka naknada praktično prepolovljena od usvajanja Zakona. Pored toga, Narodna banke Srbije je za nacionalnu Dina karticu definisala najniže troškove kartičnog sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju s trgovcima niže trgovačke naknade za prihvatanje nacionalne kartice, s ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije, čime se utiče na celokupno smanjenje naplaćene trgovačke naknade na tržištu. Još jedna mera Narodne banke Srbije koja utiče na snižavanje troškova prihvatanja bezgotovinskih plaćanja jeste i uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima. Narodna banka Srbije, kao operator ovog sistema, niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu obezbedila je da banke prihvatioci mogu da ponude svim trgovcima, i velikim i malim, znatno niže trgovačke naknade u odnosu na kartična plaćanja. Takođe, imajući u vidu značaj nacionalnih kartičnih sistema za ekonomiju svake države (prvenstveno zbog mnogo nižih naknada i sprečavanja odlivanja ogromnih sredstava van zemlje po osnovu transakcija koje građani realizuju u svojoj zemlji, koje predstavljaju i više od 95% transakcija, ali i zbog potpune autonomnosti koja obezbeđuje građanima sigurnost u raspolaganju sopstvenim sredstvima na računima, bez mogućnosti uticaja globalnih kompanija i njihovih jednostrano donetih odluka), Narodna banka Srbije kontinuirano radi na unapređenju sistema DinaCard, uvodeći nove usluge i servise, kao i najsavremeniju tehnologiju. Dina kartica se izdaje s čip tehnologijom, a u saradnji s bankama i trgovcima, koji su prepoznali značaj nacionalne kartice i povoljnosti njenog korišćenja, uvodi se plaćanje na rate bez kamate kao kvalitetna zamena za ček, zatim usluga podizanja novca uz plaćanje robe, kao i plaćanje na internetu za sve korisnike nacionalne kartice. Dina kartica se zato sve više koristi, čime se snižavaju troškovi koje imaju svi u lancu plaćanja – trgovci, banke i krajnji korisnici, koji bi inače plaćali visoke troškove ostalih učesnika kroz povećanu cenu robe ili visoke cene održavanja računa i ostalih bankarskih usluga.
Kabinet guvernera
