10/09/2021
Питања: Од укупно 2,6 милиона текућих рачуна у хрватским банкама, око 1,8 милиона грађана има одобрена прекорачења, а око 65% стварно је у такозваном прећутном прекорачењу. Због тога се створила конфузија у јавности, делом и у нашој. Да ли нека од наших банака примењује тај модел? Шта значи прећутно прекорачење? Да ли наша централна банка има механизме да спречи сценарио какав сада погађа грађане у Хрватској? Код нас је дозвољени минус иначе најскупљи производ банке. Да ли имате савете о томе какве производе бирати у том смислу?
Одговор: У вези с вашим питањима, најпре напомињемо да позајмице по текућем рачуну свуда представљају најскупљи банкарски производ, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни. С тим у вези, Народна банка Србије је увек упозоравала грађане да би их требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. То не значи да грађани не треба да користе ову врсту позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на основу тога колико кошта дозвољени минус, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим сигурно је да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока и ниже каматне стопе, грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара итд. него позајмице по текућем рачуну.
Када је реч о банкарским производима, посебно истичемо да је позитивним прописима уређено дозвољено и недозвољено прекорачење рачуна, односно да не постоји производ као што је „прећутни минус”.
Наиме, банка на основу уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна кориснику на располагање ставља уговорени износ новца, док недозвољено прекорачење представља новац који корисник рачуна користи мимо уговорног односа с банком. Дакле, самим уговором одређује се, између осталог, највиши износ новца који корисник може користити, као и каматна стопа која ће се применити на износ прекорачења.
Према последњим расположивим подацима за јул 2021. године, просечна пондерисана каматна стопа на дозвољена прекорачења по текућем рачуну становништва на годишњем нивоу износила је 29,2%, док је просечна пондерисана камата на недозвољена прекорачења износила 28,6%. У периоду од јануара 2014. до јула 2021. године, од када Народна банка Србије објављује појединачне податке о банкама, просечна пондерисана каматна стопа на дозвољена прекорачења становништва смањена је за 4,4 п.п. (са 33,6% на 29,2%). Посматрано по банкама, од 23 банке које су одобравале овај вид позајмице, 17 банака је смањило каматне стопе, при чему је осам банака смањило каматне стопе за преко 5 п.п., међу којима су четири банке које су смањиле каматне стопе на дозвољене позајмице за преко 10 п.п. Када су у питању недозвољена прекорачења становништву по текућем рачуну, у истом периоду просечна пондерисана каматна стопа смањена је за чак 15,6 п.п. (са 44,2% на 28,6%).
Важно је нагласити да је тренутно учешће прекорачења по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву на историјском минимуму и износи свега 1,5% (примера ради, у јануару 2014. године ово учешће је износило 4%).
Наведени подаци по банкама и на агрегираном нивоу јавно су доступни на сајту Народне банке Србије, у делу Циљеви и функције – Заштита корисника, у табели Каматне стопе на прекорачења по текућем рачуну – април 2021.
Кабинет гувернера
