10.09.2021.
Pitanja: Od ukupno 2,6 miliona tekućih računa u hrvatskim bankama, oko 1,8 miliona građana ima odobrena prekoračenja, a oko 65% stvarno je u takozvanom prećutnom prekoračenju. Zbog toga se stvorila konfuzija u javnosti, delom i u našoj. Da li neka od naših banaka primenjuje taj model? Šta znači prećutno prekoračenje? Da li naša centralna banka ima mehanizme da spreči scenario kakav sada pogađa građane u Hrvatskoj? Kod nas je dozvoljeni minus inače najskuplji proizvod banke. Da li imate savete o tome kakve proizvode birati u tom smislu?
Odgovor: U vezi s vašim pitanjima, najpre napominjemo da pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplji bankarski proizvod, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na osnovu toga koliko košta dozvoljeni minus, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope, građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu.
Kada je reč o bankarskim proizvodima, posebno ističemo da je pozitivnim propisima uređeno dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje računa, odnosno da ne postoji proizvod kao što je „prećutni minus”.
Naime, banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novca, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja novac koji korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom. Dakle, samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novca koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja.
Prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2021. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva na godišnjem nivou iznosila je 29,2%, dok je prosečna ponderisana kamata na nedozvoljena prekoračenja iznosila 28,6%. U periodu od januara 2014. do jula 2021. godine, od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke o bankama, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena je za 4,4 p.p. (sa 33,6% na 29,2%). Posmatrano po bankama, od 23 banke koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 17 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu je osam banaka smanjilo kamatne stope za preko 5 p.p., među kojima su četiri banke koje su smanjile kamatne stope na dozvoljene pozajmice za preko 10 p.p. Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa smanjena je za čak 15,6 p.p. (sa 44,2% na 28,6%).
Važno je naglasiti da je trenutno učešće prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu na istorijskom minimumu i iznosi svega 1,5% (primera radi, u januaru 2014. godine ovo učešće je iznosilo 4%).
Navedeni podaci po bankama i na agregiranom nivou javno su dostupni na sajtu Narodne banke Srbije, u delu Ciljevi i funkcije – Zaštita korisnika, u tabeli Kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu – april 2021.
Kabinet guvernera
