24/09/2021
Питања: Ко има право (могућност) да чува новац у иностраним банкама? Да ли постоје посебни услови за резиденте који желе да чувају новац у страним банкама? Под условом да инострана банка прихвата отварање рачуна у динарима, да ли је дозвољено држати динаре на рачуну код банке у иностранству?
Одговор: Могућност да резиденти Републике Србије држе девизе на рачуну код банке у иностранству регулисана је подзаконским актом који је донела Народна банка Србије на основу Закона о девизном пословању. Наиме, Одлуком о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству предвиђено је да одређене категорије резидената – физичких лица могу слободно да држе девизе код банака у иностранству (нпр. домаћи држављани запослени у дипломатским и конзуларним представништвима, као и мисијама Републике Србије у иностранству, лица која се стручно усавршавају у иностранству, грађани с двојним држављанством, као и они који бораве у иностранству на основу радне или боравишне визе, затим лица која су остварила пензију у земљама с којима Република Србија нема потписан међудржавни споразум, као и власници непокретности у иностранству ради продаје те непокретности и сл.). С друге стране, Одлуком су експлицитно прописани и случајеви у којима резиденти, на основу претходног одобрења Народне банке Србије, могу држати девизе на рачуну код иностраних банака, и то претежно ради обављања одређених привредних активности у иностранству (нпр. за финансирање инвестиционих и истраживачких радова, финансирање представништава и огранака у иностранству, измирење пореских и других јавноправних обавеза према страној држави, коришћење иностраног финансијског кредита за плаћања у иностранству, трговање хартијама од вредности у иностранству под условом да је иностраним прописом предвиђено да се ово трговање може вршити само преко рачуна код иностране банке и сл.).
Доношењем Одлуке настојало се, пре свега, да се појединим резидентима који имају одређене везе са иностранством омогући да остваре одређена права у иностранству, нпр. да се школују у иностранству, примају инострану пензију, продају непокретност у иностранству, да обезбеде средства за боравак у иностранству, а не да чувају новац у иностранству. Из тог разлога, Одлуком је предвиђено да су ови резиденти дужни да, по престанку разлога због којих им је омогућено да држе девизе код банака у иностранству, преостала средства у року од 30 дана врате у Републику Србију и затворе те рачуне. Такође, резиденти који држе девизе на рачуну код банке у иностранству на основу претходног одобрења Народне банке Србије обавезни су да Народну банку Србије извештавају о промету средстава на тим рачунима и након завршетка привредне активности због које држе девизе у иностранству, односно истека рока у коме им је одобрено да држе девизе код иностраних банака средства на тим рачунима врате у Републику Србију.
Девизним прописима није предвиђена могућност да резиденти држе динаре на рачунима код банака у иностранству.
На крају желели бисмо да истакнемо да је либерализација кретања капитала, укључујући и депозитне послове резидената у иностранству, процес који се континуирано и дугорочно одвија, а све ради спречавања наглих одлива капитала који би могли знатно да угрозе постигнуту макроекономску и финансијску стабилност Републике Србије. Из тог разлога, носиоци домаће монетарне и економске политике овај процес спроводе у континуитету, постепено, селективно и одговорно, у складу са стратешким документима Републике Србије и међународним документима на чије поштовање се обавезала Република Србија, што је истовремено у складу и с најбољом међународном праксом и искуствима земаља чланица Европске уније, које су тек након приступања Европској унији у потпуности либерализовале депозитне послове.
Кабинет гувернера
