25/11/2021
Питања: Према скорашњим подацима, првих пет банака има скоро 60% тржишног учешћа, а очекује се да ће њихов удео у банкарском сектору Србије бити још доминантнији. Можете ли нам рећи којих је то пет банака и како ви уопште оцењујете такав тренд на домаћем тржишту?
Колико тренутно банака послује у Србији? Које банке су престале да послују у Србији у протеклих пет година? Каква су ваша предвиђања по овом питању за наредни период – хоће ли се тренд смањивања броја банака наставити и чиме би се то могло објаснити?
Одговор: У Републици Србији тренутно послују 24 банке. Према билансној активи са стањем на дан 30. септембра 2021. године, првих пет банака у укупној билансној активи банкарског сектора Републике Србије чини готово 60%. Првих пет банака по висини билансне активе су Banca Intesa ad Beograd, OTP banka Srbija ad Novi Sad, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd, Komercijalna banka ad Beograd и Raiffeisen banka a.d. Beograd.
У протеклом периоду промениле су се власничке структуре неколико банака у Републици Србији. Народна банка Србије, у складу са својим законским овлашћењима, надзире такве промене, решавајући захтев банке за давање сагласности за припајање, под условима који су регулисани Законом о банкама и подзаконским прописима који су у надлежности Народне банке Србије, а који се, између осталог, односе на економску оправданост статусних промена (припајања), као и на то да статусна промена не може негативнo утицати на финансијско тржиште. Промене власничке структуре банака у претходном периоду углавном су иницирале матичне банке у складу са одлукама њихових акционара због промењених околности на тржиштима матичних банака, односно глобалних процеса укрупњавања у оквиру банкарских групација. Захваљујући регулаторним и надзорним мерама и активностима Народне банке Србије, укрупњавање банака у Републици Србији није смањило квалитет финансијских услуга које банке пружају грађанима и привреди, већ је, напротив, допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета производа и услуга, као и већој отпорности банкарског сектора, а самим тим и очувању стабилности финансијског система. У последњих пет година банке које су престале да послују, односно које су припојене другим банкама су: Alpha Bank Srbija ad Beograd, Findomestic banka ad Beograd, Piraeus Bank ad Beograd, Jugobanka Jugbanka ad Kosovska Mitrovica, Societe Generale banka Srbija ad Beograd, Vojvođanska banka ad Novi Sad и Mts banka ad Beograd.
Промена власничке структуре било које банке, која подразумева стицање (директно или индиректно) власништва у банци које омогућава 5% или више гласачких права, дозвољена је само уз претходну сагласност Народне банке Србије. У том смислу, грађани немају разлога да сумњају у сигурност и стабилност пословања банке, јер сама промена власничке структуре не утиче на континуитет пословања банке, као ни на права и обавезе које је банка до те промене преузела, те последично не утиче ни на промену статуса клијената банке. Када једна банка стекне власништво у другој банци и постане њен нови акционар, та банка и даље има иста права и обавезе према клијентима које је имала и пре промене власништва. Уговори који су закључени до тренутка промене власништва у банци не трпе никакву измену, те клијенти задржавају сва права која су уговорена с банком. Сви производи и услуге које банка пружа клијентима остају непромењени. До промене може доћи једино ако банка која је променила власника понуди клијентима друге услове за коришћење банкарских производа и услуга, с тим што од клијената зависи да ли ће их прихватити.
Поред тога, поступак по захтеву Raiffeisen banke a.d. Beograd за давање претходне сагласности за стицање власништва у Credit Agricole banci Srbija a.d. Novi Sad, које ће јој омогућити 100% (преко 50%) гласачких права у овој банци у току је, као и поступак по захтеву Eurobank a.d. Beograd за давање сагласности за припајање Direktne banke a.d. Kragujevac овој банци. У наредном периоду очекује се и припајање NLB banke ad Beograd Komercijalnoj banci ad Beogrаd и стицање власништва AIK banke a.d. Beograd у Sberbank Srbija a.d. Beograd.
Када су у питању очекивања за наредни период, процес консолидације, а самим тим и број банака на тржишту, зависиће од индивидуалних одлука и пословних политика акционара, који ће се водити законитостима једног конкурентног тржишта и својим пословним интересима, као и од оцене Народне банке Србије о економској оправданости тих статусних промена и утицаја на стање на финансијском тржишту. Народна банка Србије подржава улазак бонитетних инвеститора у банкарски сектор Републике Србије, ценећи репутацију будућег власника и имајући у виду финансијску стабилност коју власник треба да очува. Kао и до сада, о сваком захтеву Народна банка Србије одлучиваће у прописаном поступку у складу са законом, водећи рачуна о стабилности банкарског сектора и заштити средстава депонената. На крају, истичемо да је захваљујући одлучним и неопходним реформама, као и интензивним регулаторним активностима Народне банке Србије у претходном периоду, успостављен адекватан оквир за пословање банака и повољан амбијент за улазак инвеститора у нашу земљу и њихово пословање.
Кабинет гувернера
