25.11.2021.
Pitanja: Prema skorašnjim podacima, prvih pet banaka ima skoro 60% tržišnog učešća, a očekuje se da će njihov udeo u bankarskom sektoru Srbije biti još dominantniji. Možete li nam reći kojih je to pet banaka i kako vi uopšte ocenjujete takav trend na domaćem tržištu?
Koliko trenutno banaka posluje u Srbiji? Koje banke su prestale da posluju u Srbiji u proteklih pet godina? Kakva su vaša predviđanja po ovom pitanju za naredni period – hoće li se trend smanjivanja broja banaka nastaviti i čime bi se to moglo objasniti?
Odgovor: U Republici Srbiji trenutno posluju 24 banke. Prema bilansnoj aktivi sa stanjem na dan 30. septembra 2021. godine, prvih pet banaka u ukupnoj bilansnoj aktivi bankarskog sektora Republike Srbije čini gotovo 60%. Prvih pet banaka po visini bilansne aktive su Banca Intesa ad Beograd, OTP banka Srbija ad Novi Sad, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd, Komercijalna banka ad Beograd i Raiffeisen banka a.d. Beograd.
U proteklom periodu promenile su se vlasničke strukture nekoliko banaka u Republici Srbiji. Narodna banka Srbije, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nadzire takve promene, rešavajući zahtev banke za davanje saglasnosti za pripajanje, pod uslovima koji su regulisani Zakonom o bankama i podzakonskim propisima koji su u nadležnosti Narodne banke Srbije, a koji se, između ostalog, odnose na ekonomsku opravdanost statusnih promena (pripajanja), kao i na to da statusna promena ne može negativno uticati na finansijsko tržište. Promene vlasničke strukture banaka u prethodnom periodu uglavnom su inicirale matične banke u skladu sa odlukama njihovih akcionara zbog promenjenih okolnosti na tržištima matičnih banaka, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija. Zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima Narodne banke Srbije, ukrupnjavanje banaka u Republici Srbiji nije smanjilo kvalitet finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već je, naprotiv, doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema. U poslednjih pet godina banke koje su prestale da posluju, odnosno koje su pripojene drugim bankama su: Alpha Bank Srbija ad Beograd, Findomestic banka ad Beograd, Piraeus Bank ad Beograd, Jugobanka Jugbanka ad Kosovska Mitrovica, Societe Generale banka Srbija ad Beograd, Vojvođanska banka ad Novi Sad i Mts banka ad Beograd.
Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5% ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. U tom smislu, građani nemaju razloga da sumnjaju u sigurnost i stabilnost poslovanja banke, jer sama promena vlasničke strukture ne utiče na kontinuitet poslovanja banke, kao ni na prava i obaveze koje je banka do te promene preuzela, te posledično ne utiče ni na promenu statusa klijenata banke. Kada jedna banka stekne vlasništvo u drugoj banci i postane njen novi akcionar, ta banka i dalje ima ista prava i obaveze prema klijentima koje je imala i pre promene vlasništva. Ugovori koji su zaključeni do trenutka promene vlasništva u banci ne trpe nikakvu izmenu, te klijenti zadržavaju sva prava koja su ugovorena s bankom. Svi proizvodi i usluge koje banka pruža klijentima ostaju nepromenjeni. Do promene može doći jedino ako banka koja je promenila vlasnika ponudi klijentima druge uslove za korišćenje bankarskih proizvoda i usluga, s tim što od klijenata zavisi da li će ih prihvatiti.
Pored toga, postupak po zahtevu Raiffeisen banke a.d. Beograd za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u Credit Agricole banci Srbija a.d. Novi Sad, koje će joj omogućiti 100% (preko 50%) glasačkih prava u ovoj banci u toku je, kao i postupak po zahtevu Eurobank a.d. Beograd za davanje saglasnosti za pripajanje Direktne banke a.d. Kragujevac ovoj banci. U narednom periodu očekuje se i pripajanje NLB banke ad Beograd Komercijalnoj banci ad Beograd i sticanje vlasništva AIK banke a.d. Beograd u Sberbank Srbija a.d. Beograd.
Kada su u pitanju očekivanja za naredni period, proces konsolidacije, a samim tim i broj banaka na tržištu, zavisiće od individualnih odluka i poslovnih politika akcionara, koji će se voditi zakonitostima jednog konkurentnog tržišta i svojim poslovnim interesima, kao i od ocene Narodne banke Srbije o ekonomskoj opravdanosti tih statusnih promena i uticaja na stanje na finansijskom tržištu. Narodna banka Srbije podržava ulazak bonitetnih investitora u bankarski sektor Republike Srbije, ceneći reputaciju budućeg vlasnika i imajući u vidu finansijsku stabilnost koju vlasnik treba da očuva. Kao i do sada, o svakom zahtevu Narodna banka Srbije odlučivaće u propisanom postupku u skladu sa zakonom, vodeći računa o stabilnosti bankarskog sektora i zaštiti sredstava deponenata. Na kraju, ističemo da je zahvaljujući odlučnim i neophodnim reformama, kao i intenzivnim regulatornim aktivnostima Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, uspostavljen adekvatan okvir za poslovanje banaka i povoljan ambijent za ulazak investitora u našu zemlju i njihovo poslovanje.
Kabinet guvernera
