02/02/2022
Питања: Хтели бисмо да пустимо текст о криптомењачницама у Србији. Обратили смо се Министарству финансија тим поводом, али одатле су нас упутили на вас. Наиме, министар Мали је крајем прошле године у Скупштини казао да су у обради три лиценце за криптомењачнице, па нас с тим у вези занима да ли имате податке за следећа питања: Да ли су у међувремену издате већ прве лиценце? Ако јесу – колико њих? Не знам да ли нам можете рећи имена тих мењачница – уколико можете, било би још боље. Ако нису – зна ли се када би то могло да се деси? Шта добијање лиценце мења у пословању саме мењачнице и шта доноси корисницима њених услуга? До када постојеће криптомењачнице могу да послују без лиценце?
Одговор: Ради бољег разумевања материје, указујемо на то да су питања издавања дигиталне имовине (виртуелних валута и инвестиционих токена, као врсте дигиталне имовине), пружање услуга повезаних с дигиталном имовином у Републици Србији, као и надзор над издавањем и пословањем с дигиталном имовином, уређена Законом о дигиталној имовини, који је усвојен у децембру 2020. године, а почео да се примењује од јуна 2021. године. Законом о дигиталној имовини у нашој земљи је уређена материја која до сада није била регулисана, осим у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма код пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама, где су још у 2018. години уведене обавезе за ове пружаоце и успостављен надзор Народне банке Србије над њима.
Посебно указујемо на то да Закон о дигиталној имовини нема за циљ промовисање улагања у виртуелне валуте, него искључиво уређење области која је знатно шира од виртуелних валута и која до сада није била правно уређена, а све то ради успостављања правне предвидљивости и сигурности, те спречавања злоупотреба. Закон о дигиталној имовини је усаглашен са свим међународним стандардима који налажу да сваки пружалац услуга повезаних с виртуелним валутама мора да буде лиценциран, односно регистрован, што је нарочито важно из угла спречавања прања новца и финансирања тероризма. Стога је, истовремено, с доношењем Закон о дигиталној имовини, усвојен и Закон о изменама и допунама Закона о спречавању прања и финансирања тероризма којим су се ускладиле одредбе тог закона са Законом о дигиталној имовини и додатно уредиле посебне радње и мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма у вези с дигиталном имовином (којима се уважавају специфичности пословања с дигиталном имовином, али и препознају посебни ризици које то пословање носи). Овим законима постигнута је пуна усклађеност домаћих прописа с Петом директивом о спречавању прања новца и међународним стандардима за спречавање прања новца и финансирања тероризма који су дефинисани ФАТФ (Financial Action Task Force – међународно тело за спречавање прања новца и финансирања тероризма) препорукама (Препорука 15), који захтевају лиценцирање или регистрацију лица која пружају услуге повезане с виртуелном имовином. Народна банка Србије, као надзорни орган у смислу Закона о дигиталној имовини у делу који се односи на виртуелне валуте као врсту дигиталне имовине, донела је 12 подзаконских аката којима се детаљно уређују, између осталог, поступак давања дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама и документација која се доставља уз захтев за давање те дозволе, затим начин израчунавања минималног капитала пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама, начин вршења надзора над пружаоцем услуга повезаних с виртуелним валутама и другим субјектима надзора, услови управљања информационо-комуникационим системом пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама, успостављање и вођење Евиденције ималаца виртуелних валута, издавање виртуелних валута и спречавање злоупотреба на тржишту виртуелних валута. Усвојене подзаконске акте Народне банке Србије можете пронаћи на линку. Такође, Народна банка Србије је усвојила измене и допуне подзаконских аката донетих у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ради усклађивања с новим одредбама тог закона које се односе на пружаоце услуга повезаних с виртуелним валутама.
Треба имати у виду да, и поред наведеног институционалног оквира којим се стварају претпоставке за регуларно пружање услуга повезаних с дигиталном имовином под одређеним и контролисаним условима и уређују друга наведена питања, Народна банка Србије је указивала на ризике улагања у виртуелне валуте и пословању с виртуелним валутама још од 2014. године и до данас није изменила свој став. Наиме, Народна банка Србије константно указује на то да грађани приликом улагања средстава у куповину биткоина или других виртуелних валута треба да буду опрезни и свесни да то чине на сопствену одговорност и да самостално сносе финансијске ризике који проистичу из тих активности. Биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и ни Република Србија, нити Народна банка Србије (надлежна за питања виртуелних валута) или Комисија за хартије од вредности (надлежна за питања дигиталних токена) не сносе одговорност за било коју штету или губитке које буду имали имаоци виртуелних валута или других облика дигиталне имовине, а те губитке не сноси ни пружалац услуге, већ искључиво корисник дигиталне имовине.
Од почетка примене Закона о дигиталној имовини, од јуна 2021. године Народна банка Србије није издала ниједну дозволу за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама, али је Народној банци Србије поднето неколико захтева за давање те дозволе, о чијем одлучивању је поступак у току. Списак подносиоца тих захтева, о којима је у току разматрање и одлучивање, није јавно доступан, а у случају издавања дозволе привредном друштву за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама, по испуњењу свих прописаних услова, Народна банка Србије обавестиће о томе јавност. Стога, почев од примене овог закона није дозвољено да привредно друштво обавља ни послове „криптомењачнице”, која иначе није, као таква, дефинисана Законом о дигиталној имовини, него су дефинисани пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином (виртуелним валутама / дигиталним токенима) и врсте услуга повезаних с виртуелним валутама које они могу да пружају на основу дозволе надзорног органа (Народне банке Србије кад су у питању виртуелне валуте, а Комисије за хартије од вредности кад су у питању дигитални токени), међу којима су и услуге куповине и продаје, односно замене дигиталне имовине, које се могу пружати и преко криптомата, у складу са овим законом и подзаконским прописима. Указујемо и на то да Законом о дигиталној имовини није прописана „привремена” дозвола за пружање услуга повезаних с дигиталном имовином, те стога ниједно привредно друштво не може да има било какву привремену дозволу.
Народна банка Србије примену Закона о дигиталној имовини надзире у складу са одредбама тог закона и Одлуке о ближим условима и начину вршења надзора над пружаоцем услуга повезаних с виртуелним валутама и издаваоцем и имаоцем виртуелних валута. Законом о дигиталној имовини утврђене су, пре свега, административне санкције (мере и новчане казне) за пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином, издаваоце дигиталне имовине и друге субјекте надзора, које се изричу ако се у поступку надзора утврде недостаци или неправилности у пословању субјекта надзора, односно ако се утврди да је тај субјект надзора поступио супротно том закону или прописима донетим на основу тог закона. Утврђене су и административне санкције за лица која неовлашћено (без дозволе надзорног органа) пружају услуге повезане с дигиталном имовином. Такође, прописана су кривична дела у случају злоупотреба на тржишту дигиталне имовине, уз кривична дела која су већ прописана Кривичним закоником (нпр. прање новца и превара).
Поред тога, Народној банци Србије дато је овлашћење да може да контролише и неовлашћено пружање услуга на тржишту (без лиценце) након почетка примене овог закона у јуну 2021. године. С тим у вези, Народна банка Србије је у међувремену извршила провере код правних и физичких лица за које је постојала сумња да се неовлашћено баве пружањем услуга повезаних с виртуелним валутама, а да нису Народној банци Србије поднели захтев за давање дозволе у складу са Законом о дигиталној имовини. Након извршених провера, десетак правних и физичких лица обуставило је неовлашћено пружање услуга и доставило Народној банци Србије доказе о томе. Народна банка Србије континуирано прати активности на тржишту виртуелних валута и у случају било какве сумње на неовлашћено пружање услуга повезаних с виртуелним валутама – предузима мере из своје надлежности, укључујући новчано кажњавање правног лица и одговорног лица, односно физичког лица које неовлашћено пружа те услуге и могућност да се покрене поступак принудне ликвидације те компаније, односно брисање правног лица и предузетника из регистра. Пословање с лиценцом Народне банке Србије доноси пословање пружаоцима услуга у вези с виртуелним валутама у складу са законом, а корисницима доноси нешто већа права према тим пружаоцима у односу на она која су имали до сада, иако и даље нико не гарантује за улагања у виртуелне валуте (не само држава и Народна банка Србије већ ни пружалац услуга), тако да корисници морају бити свесни да њихова улагања могу у неком тренутку и да пропадну због изузетне волатилности кретања вредности виртуелних валута или из других разлога, те да ће у тој ситуацији они бити у целини ти који сносе губитке.
Кабинет гувернера
