02.02.2022.
Pitanja: Hteli bismo da pustimo tekst o kriptomenjačnicama u Srbiji. Obratili smo se Ministarstvu finansija tim povodom, ali odatle su nas uputili na vas. Naime, ministar Mali je krajem prošle godine u Skupštini kazao da su u obradi tri licence za kriptomenjačnice, pa nas s tim u vezi zanima da li imate podatke za sledeća pitanja: Da li su u međuvremenu izdate već prve licence? Ako jesu – koliko njih? Ne znam da li nam možete reći imena tih menjačnica – ukoliko možete, bilo bi još bolje. Ako nisu – zna li se kada bi to moglo da se desi? Šta dobijanje licence menja u poslovanju same menjačnice i šta donosi korisnicima njenih usluga? Do kada postojeće kriptomenjačnice mogu da posluju bez licence?
Odgovor: Radi boljeg razumevanja materije, ukazujemo na to da su pitanja izdavanja digitalne imovine (virtuelnih valuta i investicionih tokena, kao vrste digitalne imovine), pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u Republici Srbiji, kao i nadzor nad izdavanjem i poslovanjem s digitalnom imovinom, uređena Zakonom o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru 2020. godine, a počeo da se primenjuje od juna 2021. godine. Zakonom o digitalnoj imovini u našoj zemlji je uređena materija koja do sada nije bila regulisana, osim u delu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kod pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama, gde su još u 2018. godini uvedene obaveze za ove pružaoce i uspostavljen nadzor Narodne banke Srbije nad njima.
Posebno ukazujemo na to da Zakon o digitalnoj imovini nema za cilj promovisanje ulaganja u virtuelne valute, nego isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od virtuelnih valuta i koja do sada nije bila pravno uređena, a sve to radi uspostavljanja pravne predvidljivosti i sigurnosti, te sprečavanja zloupotreba. Zakon o digitalnoj imovini je usaglašen sa svim međunarodnim standardima koji nalažu da svaki pružalac usluga povezanih s virtuelnim valutama mora da bude licenciran, odnosno registrovan, što je naročito važno iz ugla sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Stoga je, istovremeno, s donošenjem Zakon o digitalnoj imovini, usvojen i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja i finansiranja terorizma kojim su se uskladile odredbe tog zakona sa Zakonom o digitalnoj imovini i dodatno uredile posebne radnje i mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u vezi s digitalnom imovinom (kojima se uvažavaju specifičnosti poslovanja s digitalnom imovinom, ali i prepoznaju posebni rizici koje to poslovanje nosi). Ovim zakonima postignuta je puna usklađenost domaćih propisa s Petom direktivom o sprečavanju pranja novca i međunarodnim standardima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koji su definisani FATF (Financial Action Task Force – međunarodno telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma) preporukama (Preporuka 15), koji zahtevaju licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom imovinom. Narodna banka Srbije, kao nadzorni organ u smislu Zakona o digitalnoj imovini u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, donela je 12 podzakonskih akata kojima se detaljno uređuju, između ostalog, postupak davanja dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za davanje te dozvole, zatim način izračunavanja minimalnog kapitala pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, način vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i drugim subjektima nadzora, uslovi upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, uspostavljanje i vođenje Evidencije imalaca virtuelnih valuta, izdavanje virtuelnih valuta i sprečavanje zloupotreba na tržištu virtuelnih valuta. Usvojene podzakonske akte Narodne banke Srbije možete pronaći na linku. Takođe, Narodna banka Srbije je usvojila izmene i dopune podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma radi usklađivanja s novim odredbama tog zakona koje se odnose na pružaoce usluga povezanih s virtuelnim valutama.
Treba imati u vidu da, i pored navedenog institucionalnog okvira kojim se stvaraju pretpostavke za regularno pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom pod određenim i kontrolisanim uslovima i uređuju druga navedena pitanja, Narodna banka Srbije je ukazivala na rizike ulaganja u virtuelne valute i poslovanju s virtuelnim valutama još od 2014. godine i do danas nije izmenila svoj stav. Naime, Narodna banka Srbije konstantno ukazuje na to da građani prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti. Bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i ni Republika Srbija, niti Narodna banka Srbije (nadležna za pitanja virtuelnih valuta) ili Komisija za hartije od vrednosti (nadležna za pitanja digitalnih tokena) ne snose odgovornost za bilo koju štetu ili gubitke koje budu imali imaoci virtuelnih valuta ili drugih oblika digitalne imovine, a te gubitke ne snosi ni pružalac usluge, već isključivo korisnik digitalne imovine.
Od početka primene Zakona o digitalnoj imovini, od juna 2021. godine Narodna banka Srbije nije izdala nijednu dozvolu za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, ali je Narodnoj banci Srbije podneto nekoliko zahteva za davanje te dozvole, o čijem odlučivanju je postupak u toku. Spisak podnosioca tih zahteva, o kojima je u toku razmatranje i odlučivanje, nije javno dostupan, a u slučaju izdavanja dozvole privrednom društvu za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, po ispunjenju svih propisanih uslova, Narodna banka Srbije obavestiće o tome javnost. Stoga, počev od primene ovog zakona nije dozvoljeno da privredno društvo obavlja ni poslove „kriptomenjačnice”, koja inače nije, kao takva, definisana Zakonom o digitalnoj imovini, nego su definisani pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom (virtuelnim valutama / digitalnim tokenima) i vrste usluga povezanih s virtuelnim valutama koje oni mogu da pružaju na osnovu dozvole nadzornog organa (Narodne banke Srbije kad su u pitanju virtuelne valute, a Komisije za hartije od vrednosti kad su u pitanju digitalni tokeni), među kojima su i usluge kupovine i prodaje, odnosno zamene digitalne imovine, koje se mogu pružati i preko kriptomata, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima. Ukazujemo i na to da Zakonom o digitalnoj imovini nije propisana „privremena” dozvola za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, te stoga nijedno privredno društvo ne može da ima bilo kakvu privremenu dozvolu.
Narodna banka Srbije primenu Zakona o digitalnoj imovini nadzire u skladu sa odredbama tog zakona i Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i izdavaocem i imaocem virtuelnih valuta. Zakonom o digitalnoj imovini utvrđene su, pre svega, administrativne sankcije (mere i novčane kazne) za pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom, izdavaoce digitalne imovine i druge subjekte nadzora, koje se izriču ako se u postupku nadzora utvrde nedostaci ili nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora, odnosno ako se utvrdi da je taj subjekt nadzora postupio suprotno tom zakonu ili propisima donetim na osnovu tog zakona. Utvrđene su i administrativne sankcije za lica koja neovlašćeno (bez dozvole nadzornog organa) pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom. Takođe, propisana su krivična dela u slučaju zloupotreba na tržištu digitalne imovine, uz krivična dela koja su već propisana Krivičnim zakonikom (npr. pranje novca i prevara).
Pored toga, Narodnoj banci Srbije dato je ovlašćenje da može da kontroliše i neovlašćeno pružanje usluga na tržištu (bez licence) nakon početka primene ovog zakona u junu 2021. godine. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je u međuvremenu izvršila provere kod pravnih i fizičkih lica za koje je postojala sumnja da se neovlašćeno bave pružanjem usluga povezanih s virtuelnim valutama, a da nisu Narodnoj banci Srbije podneli zahtev za davanje dozvole u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Nakon izvršenih provera, desetak pravnih i fizičkih lica obustavilo je neovlašćeno pružanje usluga i dostavilo Narodnoj banci Srbije dokaze o tome. Narodna banka Srbije kontinuirano prati aktivnosti na tržištu virtuelnih valuta i u slučaju bilo kakve sumnje na neovlašćeno pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama – preduzima mere iz svoje nadležnosti, uključujući novčano kažnjavanje pravnog lica i odgovornog lica, odnosno fizičkog lica koje neovlašćeno pruža te usluge i mogućnost da se pokrene postupak prinudne likvidacije te kompanije, odnosno brisanje pravnog lica i preduzetnika iz registra. Poslovanje s licencom Narodne banke Srbije donosi poslovanje pružaocima usluga u vezi s virtuelnim valutama u skladu sa zakonom, a korisnicima donosi nešto veća prava prema tim pružaocima u odnosu na ona koja su imali do sada, iako i dalje niko ne garantuje za ulaganja u virtuelne valute (ne samo država i Narodna banka Srbije već ni pružalac usluga), tako da korisnici moraju biti svesni da njihova ulaganja mogu u nekom trenutku i da propadnu zbog izuzetne volatilnosti kretanja vrednosti virtuelnih valuta ili iz drugih razloga, te da će u toj situaciji oni biti u celini ti koji snose gubitke.
Kabinet guvernera
