03/03/2022

Лист Данас – питања у вези с трансакцијама с Русијом и коришћењем картица руских банака у Србији

Питања: Да ли и на који начин српске фирме могу да плаћају/примају уплате од руских компанија? Да ли постоје нека ограничења? Имамо информације да руски држављани с платним картицама руских банака у Србији не могу да плаћају, нити да подижу новац са АТМ. Да ли имате више информација о томе? Да ли они могу да користе своје картице које имају у српским банкама?

Одговор: У условима санкција које је Европска унија увела Руској Федерацији, а које су, између осталог, усмерене и на банкарски сектор у Руској Федерацији, а с обзиром на то да су поједине руске банке искључене из система међународних плаћања SWIFT, домаће компаније које обављају спољнотрговинску размену са овом земљом плаћање и наплату по том основу могу да остварују и преко трећих земаља. Наиме, девизни прописи омогућавају да домаће компаније изврше наплату, односно плаћање и другој компанији у иностранству, уместо компанији којој дугују, односно од које потражују по пословима који су дозвољени овим прописима. Наведене трансакције домаће компаније могу да изврше на основу уговора закљученог између свих учесника у послу или изјаве да су обавештени о извршеном преносу потраживања, односно да су сагласни с преносом дуговања. С тим у вези, сагласно девизним прописима, нема сметње да домаће компаније за време трајања руско-украјинске кризе и промена у финансијским токовима са овом земљом врше плаћање по основу увоза робе из Руске Федерације, односно да остварују наплату по основу извоза у ову земљу преко компанија које послују у некој од трећих земаља које нису погођене санкцијама Европске уније. У том случају, домаће компаније су обавезне да банци преко које врше ове трансакције доставе изјаву да су обавештене о преносу потраживања, односно да су сагласне с преносом дуговања између њихових партнера у Руској Федерацији и компанија из трећих земаља или тројни уговор који би био закључен између свих учесника у предметном послу. Поред тога, подсећамо и на могућност извршења пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга с компанијама из Руске Федерације, а које се врши у складу са условима прописаним Уредбом о начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга („Службени гласник РС”, бр. 59/2013), коју је донела Влада Републике Србије на предлог Министарства финансија Републике Србије.

Интернационални картични системи нису никада исказали интересовање да региструју своје пословање у Републици Србији, иако је Народна банка Србије створила одговарајући законски оквир још 2014. године. Због тога Народна банака Србије нема надзор над тим системима, нити увид у њихово пословање и не располаже званичним информацијама о ограничењима које су предузели ти системи. По јавно доступним наводима, интернационални картични системи Visa и MasterCard блокирали су неке финансијске институције из Руске Федерације које су чланице тих система. То за последицу, наравно, може имати да искључиво корисници Visa и MasterCard картица које су издале те „искључене” финансијске институције не могу да плаћају ,нити да подижу новац у прихватној мрежи Visa и MasterCard свугде у свету, па тако ни у Републици Србији. Другим речима, сва евентуална ограничења и проблеми због којих корисници Visa и MasterCard картица које су издале „блокиране” или „искључене” банке из иностранства не би могли да плаћају, нити да подижу новац у Републици Србији нису у вези са функционисањем банкама из Републике Србије и мрежом АТМ и ПОС уређајима на нашој територији. Дакле, поменути евентуални проблеми могу искључиво имати везе са одлуком Visa и MasterCard да блокирају банке у иностранству које су издале те платне картице њиховим клијентима који би желели да их употребе у нашој земљи. Корисници нерезиденти, у смислу закона којим се уређује девизно пословање из иностранства, који имају платне картице издате од стране пружаоца платних услуга из Републике Србије, могу да плаћају и подижу новац у прихватној мрежи у Републици Србији без ограничења и на њих не утичу наведени догађаји. Изузетно, у складу с наведеним у претходном одговору, односно да су интернационални картични системи Visa и MasterCard блокирали неке финансијске институције из Руске Федерације, постоји могућност да у прихватној мрежи тих финансијских институција (на АТМ И ПОС уређајима у власништву „искључених” банака у иностранству) нерезиденти нису у могућности да изврше плаћање или подигну новац платним картицама издатим у Републици Србији, као ни било ко други ко има Visa и MasterCard картице.

Кабинет гувернера