11/04/2022
Питања: Да ли су резиденти Републике Србије дужни да извештавају Народну банку Србије о кредитним пословима са иностранством? Да ли постоји рок до када су резиденти дужни да поднесу извештаје? Шта се дешава у случају да су подаци из извештаја о девизном пословању нетачни?
Одговор: Кредитни послови са иностранством уређени су Законом о девизном пословању. То су кредити које одобрава банка или страна банка, и зајмови између резидената и нерезидената, набројани у тачки 21. наведеног закона (нпр. комерцијални кредити и зајмови повезани са спољнотрговинским прометом робе и услуга, финансијски кредити и зајмови, субординирани кредити и зајмови и други), о којима резиденти извештавају Народну банку Србије. Рокови и начин извештавања о кредитним пословима са иностранством које резиденти обављају у складу са Законом детаљније су прописани Одлуком о извештавању о кредитним пословима са иностранством. Извештавање о кредитним пословима резидената са иностранством омогућава Народној банци Србије да располаже тачним и благовременим подацима, на основу којих може вршити бољу процену ризика, и валутног ризика и ризика каматне стопе, пружа могућност израде различитих сценарија макроекономских пројекција, те да адекватно реагује ради одржавања макроекономске и финансијске стабилности. Такође, на основу благовремено прикупљених података о кредитним пословима са иностранством, који су усклађени са методологијом Међународног монетарног фонда за израду статистике спољног дуга, платног биланса и међународне инвестиционе позиције, Народна банка Србије је у могућности да ажурно израђује наведене статистике и о њима редовно извештава Међународни монетарни фонд и Евростат, у складу с међународним обавезама Републике Србије. Потврду оправданости постојећег начина извештавања, које обезбеђује благовремене и тачне податке о кредитним пословима са иностранством, представља и отварање преговарачког поглавља 18 – Статистика у преговорима о приступању Републике Србије Европској унији у децембру 2018. године. Независно од наведеног, Народна банка Србије наставља са активностима у правцу поједностављења процедуре и мањих трошкова извештавања о кредитним пословима са иностранством, уз истовремено задржавање ефикасног и благовременог извештавања. Одлуком су прописани различити рокови и начин извештавања за различите врсте кредитних послова са иностранством о којима резиденти извештавају Народну банку Србије. За највећи број кредитних послова са иностранством (нпр. дуговања и потраживања по спољнотрговинском промету робе и услуга по коме реализација није окончана у року дужем од годину дана и по пословима финансијског лизинга између резидената и нерезидената) прописано је збирно извештавање, на тромесечном нивоу, искључиво у електронском облику и без достављања пратеће документације, док је за одређене кредитне послове (нпр. финансијски и комерцијални кредити и зајмовима узети из иностранства или одобрени иностранству) предвиђено појединачно извештавање, у року од десет дана од закључења/измене/раскида уговора о кредитном послу, с тим што је извештавање о комерцијалним кредитима и зајмовима, односно о уговореном одложеном плаћању увоза или извоза робе и услуга – могуће и у року до 30 дана од дана увоза/извоза односно авансне наплате/плаћања, а уз достављање прописане документације. Рок од десет дана предвиђен је и за извештавање о коришћењу, отплати/наплати главнице, камате и трошкова, које се врши електронским путем и без достављања документације као доказа о извршеној трансакцији. Указујемо на то да се, у складу са Законом, платни промет по финансијским и субординираним кредитима и зајмовима у девизама, може вршити уколико су резиденти о тим пословима претходно известили Народну банку Србије. У складу са Одлуком, резиденти су одговорни за тачност података и документације, при чему неизвештавање Народне банке Србије о кредитном послу са иностранством на начин и у року прописаним Одлуком представља прекршај сходно Закону, за који се резиденту – правном лицу, огранку страног правног лица и банци може изрећи новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара, а одговорном лицу новчана казна од 5.000 до 150.000 динара, резиденту – предузетнику новчана казна од 10.000 до 500.000 динара, а резиденту – физичком лицу новчана казна од 5.000 до 150.000 динара. Напомињемо да је, у складу са Законом, Народна банка Србије од 1. јануара 2019. године надлежна за вршење контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања, а ради провере и утврђивања законитости и правилности обављања тих послова сходно прописима којима се уређује девизно пословање.
Кабинет гувернера
