11.04.2022.
Pitanja: Da li su rezidenti Republike Srbije dužni da izveštavaju Narodnu banku Srbije o kreditnim poslovima sa inostranstvom? Da li postoji rok do kada su rezidenti dužni da podnesu izveštaje? Šta se dešava u slučaju da su podaci iz izveštaja o deviznom poslovanju netačni?
Odgovor: Kreditni poslovi sa inostranstvom uređeni su Zakonom o deviznom poslovanju. To su krediti koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, nabrojani u tački 21. navedenog zakona (npr. komercijalni krediti i zajmovi povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, finansijski krediti i zajmovi, subordinirani krediti i zajmovi i drugi), o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije. Rokovi i način izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom koje rezidenti obavljaju u skladu sa Zakonom detaljnije su propisani Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Izveštavanje o kreditnim poslovima rezidenata sa inostranstvom omogućava Narodnoj banci Srbije da raspolaže tačnim i blagovremenim podacima, na osnovu kojih može vršiti bolju procenu rizika, i valutnog rizika i rizika kamatne stope, pruža mogućnost izrade različitih scenarija makroekonomskih projekcija, te da adekvatno reaguje radi održavanja makroekonomske i finansijske stabilnosti. Takođe, na osnovu blagovremeno prikupljenih podataka o kreditnim poslovima sa inostranstvom, koji su usklađeni sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za izradu statistike spoljnog duga, platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, Narodna banka Srbije je u mogućnosti da ažurno izrađuje navedene statistike i o njima redovno izveštava Međunarodni monetarni fond i Evrostat, u skladu s međunarodnim obavezama Republike Srbije. Potvrdu opravdanosti postojećeg načina izveštavanja, koje obezbeđuje blagovremene i tačne podatke o kreditnim poslovima sa inostranstvom, predstavlja i otvaranje pregovaračkog poglavlja 18 – Statistika u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u decembru 2018. godine. Nezavisno od navedenog, Narodna banka Srbije nastavlja sa aktivnostima u pravcu pojednostavljenja procedure i manjih troškova izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom, uz istovremeno zadržavanje efikasnog i blagovremenog izveštavanja. Odlukom su propisani različiti rokovi i način izveštavanja za različite vrste kreditnih poslova sa inostranstvom o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije. Za najveći broj kreditnih poslova sa inostranstvom (npr. dugovanja i potraživanja po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga po kome realizacija nije okončana u roku dužem od godinu dana i po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata) propisano je zbirno izveštavanje, na tromesečnom nivou, isključivo u elektronskom obliku i bez dostavljanja prateće dokumentacije, dok je za određene kreditne poslove (npr. finansijski i komercijalni krediti i zajmovima uzeti iz inostranstva ili odobreni inostranstvu) predviđeno pojedinačno izveštavanje, u roku od deset dana od zaključenja/izmene/raskida ugovora o kreditnom poslu, s tim što je izveštavanje o komercijalnim kreditima i zajmovima, odnosno o ugovorenom odloženom plaćanju uvoza ili izvoza robe i usluga – moguće i u roku do 30 dana od dana uvoza/izvoza odnosno avansne naplate/plaćanja, a uz dostavljanje propisane dokumentacije. Rok od deset dana predviđen je i za izveštavanje o korišćenju, otplati/naplati glavnice, kamate i troškova, koje se vrši elektronskim putem i bez dostavljanja dokumentacije kao dokaza o izvršenoj transakciji. Ukazujemo na to da se, u skladu sa Zakonom, platni promet po finansijskim i subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama, može vršiti ukoliko su rezidenti o tim poslovima prethodno izvestili Narodnu banku Srbije. U skladu sa Odlukom, rezidenti su odgovorni za tačnost podataka i dokumentacije, pri čemu neizveštavanje Narodne banke Srbije o kreditnom poslu sa inostranstvom na način i u roku propisanim Odlukom predstavlja prekršaj shodno Zakonu, za koji se rezidentu – pravnom licu, ogranku stranog pravnog lica i banci može izreći novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a odgovornom licu novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara, rezidentu – preduzetniku novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara, a rezidentu – fizičkom licu novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara. Napominjemo da je, u skladu sa Zakonom, Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine nadležna za vršenje kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkog poslovanja, a radi provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti obavljanja tih poslova shodno propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.
Kabinet guvernera
