04/07/2022
Питања: Колико злата Србија тренутно има? Где се све налази злато, да ли је све у држави или га има још увек и у иностранству и где? Колико је злата Србија евентуално купила од почетка године?
Одговор: Од укупних девизних резерви Народне банке Србије, 14,5% се односи на резерве у злату – 38,1 тона злата, укупне вредности од 2,1 милијарде евра. Ако се посматра период од краја 2012. године до данас, учешће злата у девизним резервама повећано је два и по пута (повећано је са 5,7% на 14,5%) вредносно, злато у оквиру девизних резерви у истом периоду више је него утростручено (повећана вредност са 620 милиона на 2,1 милијарду евра), док је његова количина повећана са 15,3 тоне на 38,1 тону. Од почетка године купљено је 0,8 тона злата, све из домаће производње (Зиђин).
У Републику Србију је у претходним годинама „враћено” укупно 13 тона злата, од чега је 12 тона транспортовано из Берна, док је једна тона злата пребачена из Лондона. Злато смо на међународном тржишту куповали у два наврата: девет тона крајем 2019, а онда и три тоне крајем 2020. године, и то је 12 тона које су биле у Берну, док је тона злата у Лондону остала после сукцесије.
Народна банка Србије је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, на овај начин желела да додатно повећа сигурност и доступност свог монетарног злата – што се, с обзиром на актуелна дешавања у свету, испоставило као добра одлука. Тренутно се целокупне резерве злата чувају у Србији, у трезору Народне банке Србије. Поред Народне банке Србије, такве одлуке су доносиле и друге централне банке – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске.
Тренд репатријације златних резерви из трезора водећих централних банака (ФЕД, Банка Енглеске, Банка Француске) у матичне земље присутан је у последњих неколико година и он је последица настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, чињенице да су у глобалном окружењу ниских и негативних каматних стопа опортунитетни трошкови држања злата били веома ниски, као и настојања да се умање трошкови складиштења злата у физичком облику, који постоје у случају држања злата у иностранству.
Злато представља веома важан део девизних резерви, јер се историјски карактерише као „сигурна актива” (safe haven), а његова улога посебно долази до изражаја у периодима изражених неизвесности, каквима сведочимо данас – у амбијенту геополитичких тензија у Украјини, енергетске кризе и глобалног раста инфлације. Поред тога, за монетарне власти, као институционалне инвеститоре, злато представља и гаранцију поверења у централну банку. С обзиром на то да је на злато теже утицати путем политика каматних стопа водећих централних банака, као класа активе у структури девизних резерви злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција (посебно у амбијенту погоршаних инфлационих изгледа на глобалном нивоу). Са аспекта управљања девизним резервама, злато је веома корисно за додатну диверсификацију структуре девизних резерви, захваљујући историјски ниској корелацији између кретања цене злата и цена традиционалних облика активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут америчког долара. С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност у односу на неке традиционалне класе активе, те из тих разлога у резервама банака представља једну од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације.
Кабинет гувернера
