04.07.2022.
Pitanja: Koliko zlata Srbija trenutno ima? Gde se sve nalazi zlato, da li je sve u državi ili ga ima još uvek i u inostranstvu i gde? Koliko je zlata Srbija eventualno kupila od početka godine?
Odgovor: Od ukupnih deviznih rezervi Narodne banke Srbije, 14,5% se odnosi na rezerve u zlatu – 38,1 tona zlata, ukupne vrednosti od 2,1 milijarde evra. Ako se posmatra period od kraja 2012. godine do danas, učešće zlata u deviznim rezervama povećano je dva i po puta (povećano je sa 5,7% na 14,5%) vrednosno, zlato u okviru deviznih rezervi u istom periodu više je nego utrostručeno (povećana vrednost sa 620 miliona na 2,1 milijardu evra), dok je njegova količina povećana sa 15,3 tone na 38,1 tonu. Od početka godine kupljeno je 0,8 tona zlata, sve iz domaće proizvodnje (Ziđin).
U Republiku Srbiju je u prethodnim godinama „vraćeno” ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona. Zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata: devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020. godine, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije.
Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata – što se, s obzirom na aktuelna dešavanja u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trenutno se celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji, u trezoru Narodne banke Srbije. Pored Narodne banke Srbije, takve odluke su donosile i druge centralne banke – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske.
Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora vodećih centralnih banaka (FED, Banka Engleske, Banka Francuske) u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina i on je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata bili veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji postoje u slučaju držanja zlata u inostranstvu.
Zlato predstavlja veoma važan deo deviznih rezervi, jer se istorijski karakteriše kao „sigurna aktiva” (safe haven), a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas – u ambijentu geopolitičkih tenzija u Ukrajini, energetske krize i globalnog rasta inflacije. Pored toga, za monetarne vlasti, kao institucionalne investitore, zlato predstavlja i garanciju poverenja u centralnu banku. S obzirom na to da je na zlato teže uticati putem politika kamatnih stopa vodećih centralnih banaka, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija (posebno u ambijentu pogoršanih inflacionih izgleda na globalnom nivou). Sa aspekta upravljanja deviznim rezervama, zlato je veoma korisno za dodatnu diversifikaciju strukture deviznih rezervi, zahvaljujući istorijski niskoj korelaciji između kretanja cene zlata i cena tradicionalnih oblika aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te iz tih razloga u rezervama banaka predstavlja jednu od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije.
Kabinet guvernera
