14/10/2022

Годишња скупштина Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке – Србија као добар пример диверсификацијe извора енергије

Делегација Србије, коју предводи гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, у оквиру Годишње скупштине Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке имала је велики број састанака с високим представницима тих институција, као и с представницима великог броја инвеститора. На састанцима је учествовао и амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама господин Марко Ђурић.

Током састанака с господином Бо Лијем, замеником генералног директора Међународног монетарног фонда, господином Алфредом Камером, директором Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду, као и с тимом Међународног монетарног фонда за Србију, који предводи господин Јан Кејс Мартејн, детаљно се дискутовало о актуелним изазовним условима у којима се спроводе политике. Оцењено је да изазова има прилично и да потичу с глобалног тржишта, попут високе инфлације, енергетске кризе и с њима повезаним затезањем глобалних финансијских услова.

Говорећи о актуелним и очекиваним макроекономским кретањима у Србији, као и о реакцији монетарне политике, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је следеће:

  • У првој половини ове године забележена је стопа раста бруто домаћег производа Србије од 4,1% међугодишње, што је брже од пројектованог раста за тај период. У исто време, бележимо и континуирани раст запошљавања и одржив раст зарада у приватном сектору.
  • Упркос високој бази и сукобу у Украјини, који је додатно повећао неизвесност у међународном окружењу, прилив страних директних инвестиција у девет месеци ове године виши је него у истом периоду рекордне претходне године.
  • У условима пре свега глобалних, трошковних притисака и раста увозне инфлације, Народна банка Србије постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту од октобра прошле године. Реакција референтном каматном стопом започета је од априла ове године, од када је Народна банка Србије, током седам узастопних месеци, повећала референтну каматну стопу за укупно 300 базних поена, на 4%.
  • Кроз постепен приступ:
    • уважава се чињеница да инфлаторни притисци долазе од фактора са стране понуде, и
    • истовремено се води рачуна и о расту привредне активности.  
  • Релативна стабилност девизног курса, која је очувана и у изузетно неизвесним глобалним условима, и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора утицали су на то да и базна инфлација остане знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.  
  • Стабилност коју је Народна банка Србије одржала на девизном тржишту и током веома изазовна прва четири месеца ове године створила је амбијент у којем након тога поново преовладавају притисци ка јачању динара, што је омогућило да од маја до краја септембра на домаћем девизном тржишту нето купимо 1,85 милијарди евра.
  • Девизне резерве су остале добра брана од глобалних шокова и при нивоу од 16,5 милијарди евра на крају септембра, знатно премашују ниво пре пандемије.
  • Кредитна активност и даље има двоцифрене стопе раста, од преко 12% међугодишње, при чему већи допринос расту кредита долази од кредитирања привреде, посебно значајног за одржање домаћег привредног раста.
  • Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима, које је у августу износило 3,19%, за готово један процентни поен испод је нивоа пре пандемије. И тај податак потврђује да смо у Србији доносили праву и правовремену комбинацију мера.
  • У погледу пројекција, Народна банка Србије процењује да је врхунац међугодишње инфлације највероватније достигнут у септембру, док у следећој години очекујемо наставак њене опадајуће путање, што ће почети од октобра ове године. На такво кретање утицаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора, који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року, смиривању инфлаторних притисака допринеће и бројне економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.
  • Захваљујући свему томе, а упркос израженим геополитичким ризицима, агенција Fitch Ratings задржала је кредитни рејтинг Србије на корак до инвестиционог.

Високи званичници Међународног монетарног фонда похвалили су власти у Србији за одличне резултате постигнуте и у условима великих шокова, као и настојање српских власти да се унапред припреме за даље потенцијалне неизвесности и кризе. Оценили су да је сарадња Републике Србије с Међународним монетарним фондом у оквиру Инструмента за координацију политика веома добра, што је и потврђено успешним окончањем другог разматрања договореног економског програма. Истакли су да је Србија остварила одличне резултате на макроекономском плану, што говори у прилог добрим политикама које су спровођене.

Похваљена је реакција монетарном политиком, која је оцењена као одговарајућа у условима актуелних инфлаторних притисака. Господин Бо Ли је оценио да је Народна банка Србије изузетно кредибилан креатор политике у Србији, што је од посебног значаја у условима актуелних шокова из екстерног окружења.

Генерална је оцена да услови у којима се спроводе политике захтевају никада већу сарадњу и проактивно деловање. С тим у вези, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да Србија може да послужи као пример земље у којој носиоци политика делују проактивно, а истакла је и бројне активности које председник Александар Вучић предузима како би се осигурала енергетска стабилност земље. И господин Бо Ли је навео да искуство Србије на плану диверсификацијe извора енергије може да буде користан пример и за друге земље.

На крају, гувернер Јоргованка Табаковић закључила је да је координација политика увек неопходна, а данас посебно када смо суoчени са изазовима који се међусобно преплићу, и да у Србији управо координација, уз добре политике, јесте један од стубова постизања одрживих резултата.

Кабинет гувернера